Како је један несавршени, меланхолични, помало изгубљени човек заљубљиве природе постао један од највећих стрип јунака Европе
Док су други стрип јунаци јурили суперзликовце, Дилан Дог је јурио наше страхове. У његовим причама чудовишта су готово увек била мање страшна од људи. И можда је управо зато већ четрдесет година један од највољенијих европских стрип јунака. Сигурно не зато што је био најхрабрији, већ зато што је, као и његови читаоци, научио да живи са својим страховима.
Четрдесети рођендан није мала ствар, чак ни за човека који се сваког месеца сусреће са духовима, вампирима, демонима и свим осталим створењима која би већину натерала да закључају врата и навуку ћебе преко главе.
Поглед иза „фасаде“
Издавачка кућа Sergio Bonelli Editore зато ће у септембру објавити специјално, 481. издање редовне серије, тачно четири деценије након што је Дилан Дог први пут закорачио на странице стрипа, 26. септембра 1986. у епизоди „Зора живих мртваца“. Нову причу написала је Барбара Баралди, цртеж потписује Давиде Фурно, а јубиларни број биће штампан у четири различите варијанте насловнице. Коју ће добити, читаоци неће знати све док не отворе запечаћени омот.
И то је, заправо, сасвим у духу Дилана Дога. Код њега никада није било најважније шта се крије на „фасади“. Праве мистерије увек су биле у људима.
У време када је Тицијано Склави осмислио Дилана Дога, европским стрипом су владали неки непогрешиви хероји. Они који увек знају шта треба да ураде, који ретко сумњају у себе и готово никада не губе.
Дилан је све супротно од тога.
Пати од несанице. Има клаустрофобију и страх од летења. Заљубљује се безнадежно и готово увек погрешно. Свира кларинет, чита поезију, разговара са мртвима као са старим познаницима и вози своју чувену „бубу“, више ентузијазмом него возачким умећем. Није човек који улива сигурност. Само је неко ко покушава да пронађе смисао. Зато је било лако препознати се у њему.
Хорор као сценографија
Склави је хорор користио само као сценографију. Праве приче говориле су о усамљености, губитку, кривици, љубави, лудилу, смрти и свему ономе што човек најрадије гура у најудаљенији угао своје свести. Чудовишта су често била жртве, док су најстрашнија лица припадала сасвим обичним људима.
Није случајно што је Дилан Дог постао култ управо крајем осамдесетих и почетком деведесетих. Док се свет мењао брже него икада, а генерације одрастале уз осећај да старе извесности нестају, појавио се јунак који није нудио једноставне одговоре. Само је постављао права питања. И баш зато је преживео све промене које су уследиле.
Преживео је интернет, видео-игре, суперхеројски бум, стриминг платформе и генерације читалаца које су одрастале уз сасвим другачије јунаке. Док су многи постали жртве сопствених „савршених“ формула, Дилан Дог је остао веран ономе што га је учинило посебним – остао је човек који сумња, који греши и који не престаје да верује да иза сваког чудовишта постоји прича која вреди пажње.
Ни нова епизода не одступа од тог пута. Све почиње када Дилан у својој библиотеци пронађе свој мистериозни дневник за који је уверен да га никада није написао, иако му делује застрашујуће познато. Одговор ће га, као и 480 пута до сада, одвести тамо где се стварност и кошмар додирују.

