Инквизитор и његови шегрти

Ако би се Исус Христос у сјају своје божанске мисије данас појавио пред српским блокадерима, пред калфама и шегртима креираним по мефистофеловском укусу, они би у један глас поручили: „Врати се тамо одакле си дошао, ми смо запослени код Тонина Пицуле“

Када је 1906. године окончано пола миленијума инквизицијске тортуре над онима који се нису уклапали у теократски поредак Римокатоличке цркве, остао је један вакуум, који ће трајати до 1965. године и оснивања Конгрегације за доктрину вере. Исти принцип успостављања контроле службених верских догми под видом борбе против јеретика опстајао је столећима као контрола над умом и слободом, па је свако у коме су проклијале ове вредности био проглашен јеретиком и завршио на точку за мучење. Страховлада инквизиције и арсенали справа за ломљење костију у 20. веку, битно су недостајали иследничким оперативцима па су се нови идеолошки клерици дали у потрагу за суптилнијим, прикривенијим и секуларним друштвом прилагођенијим формама контроле ума.

Фјодор Достојевски је у неколико својих грандиозних романа, а пре свега у Браћи Карамазовима прозрео њихову игру и литерарно је демаскирао као Легенду о Великом инквизитору. Исус Христос по други пут долази на овај свет са божанском мисијом разоткривања овдашњих неподопштина и коначног спасења. Њега међутим овај пут не прогони Велики Синедрион, него Велики инквизитор. У нововековним масовним друштвима, овај институт ближи је световним политичким елитама чији су монополи концентрисани у малобројним рукама, али попут хидре развучени по свету многобројним и добро организованим пипцима. У вражијем гнезду La Piovre перманентно је отворен конкурс за извршиоце радова по економској и политичкој периферији илити limesu. На аудицији за Србију, прошао је Велики манипулатор из Малог Лошиња – Тонино Пицула.

ФОТО: commons.wikimedia.org/фреска Луке Сињорелија

Трансмисија задатака које додељује Велики инквизитор преко овог референта за тридесет сребрњака пронашла је у нашој земљи финалне оператере. Неке од њихових шегртских идеја јесу претварање православних храмова у ирске пабове, бацање православних верника у вртлоге Дунава и лишавање грађанских права свих старијих од шездесет и пет година. Ако би се Исус Христос у сјају своје божанске мисије данас појавио пред Српским блокадерима, пред калфама и шегртима креираним по мефистофеловском укусу, они би у један глас поручили: „Врати се тамо одакле си дошао, ми смо запослени код Тонина Пицуле“.

Никос Казанцакис као пажљиви посматрач сила које покрећу и преокрећу друштво акцију Пицулиних фаланги у Србији насловио би „Христос поново разапет“. А перформансе блокадерских хушкања против цркве Христове и моралне вертикале српског народа врло јасно илуструје слика Луке Сињорелија коју овде прилажемо.