Једнократна подршка најугроженијим категоријама становништва, повољнији услови за лечење и додатна брига о пензионерима сведоче о настојању државе да привредну стабилност претвори у конкретну корист за грађане

Ако је Видовдан симболичан српски празник који није само сећање на Косовски завет, већ и дан када се све види и када се одређује будућност Србије, онда на основу 27. јуна можемо закључити да ће наредних годину дана проћи у знаку повишених температура (што од глобалног загревања, што од политичких превирања), политичких скупова и изборних активности. Мени лично, Видовдан увек симболички и пророчки наговештава садржај долазеће године, па сам чврсто убеђен да ће та симболика функционисати и када је реч о Србији, за коју је Видовдан вероватно најважнији празник.

Сам председник Србије најавио је да ће ускоро поднети оставку, што ће отворити питање превремених председничких, а вероватно и парламентарних избора до краја ове године. Готово истовремено (у понедељак 29. јуна) најављен је пакет економских мера који вероватно представља увод у изборну годину. Разуме се, имајући у виду садржај тих мера, опозиција је одмах оспорила не само њихов садржај, већ и тајминг (тренутак у коме су предложене), мада се сигурно може тврдити да је то, готово свуда, уобичајена политичка пракса и да владе и владајуће странке често прибегавају низу инвестиционих и економско-социјалних мера у изборном циклусу и у изборној години. У економској и макроекономској политици то се чак назива и теоријом политичких циклуса, чија је суштина да у изборној години владе покрећу неку врсту инвестиционих активности или примењују одређене економске и социјалне мере које имају карактер прерасподеле дохотка у корист оних гласача за које се претпоставља да припадају изборном телу владајуће странке. Кључна теза теорије политичких циклуса јесте да то може довести до инфлационих притисака у годинама после избора (у покушају смањења незапослености) и раста буџетског дефицита услед инвестиција и доходно-социјалних мера.

Позитивни ефекти се могу сумирати као подстицање потрошње и агрегатне тражње, поспешивање развоја туризма и раста БДП, смањење ризика од сиромаштва и ублажавање социјалних проблема

Погледајмо који је садржај економских мера предложених од стране председника Вучића. Мере се могу груписати у пет основних подручја, а шесто је условно и зависиће од економских резултата у расту БДП:

Једнократна помоћ пензионерима; 2) једнократна помоћ социјално угроженом становништву; 3) јефтинији лекови; 4) ваучери за одмор у Србији; 5) помоћ енергетски угроженим домаћинствима; 6) могући раст плата и пензија (што ће зависити од динамике раста БДП у наредном периоду, тачније уколико раст БДП премаши 3%).

Укупан пакет мера тежак је око 600 милиона евра, имаће једнократан карактер и по тврдњама председника, неће угрозити фискалну стабилност Србије.

Неке од мера председник је образложио конкретно, а неке је детаљније квантификовао министар финансија Синиша Мали, наводећи (у разговору за телевизију Прва) следеће конкретне мере:

Више од 1,6 милиона пензионера ће крајем септембра добити једнократну помоћ разврстану у три групе: 35.000 динара за оне са најнижим пензијама, 31.000 до 27.000 динара за оне чија је просечна пензија до 56.000 динара и 20.000 динара за све остале пензионере;
По 25.000 динара добиће грађани који примају социјалну помоћ (око 150.000 њих), породице које примају дечји додатак (биће обухваћено око 160.000 деце у 82.000 породица) и 91.000 бораца ће примити по 10.000 динара;
Пензионери чија пензија не премашује 80.000 динара добиће и 30.000 ваучера у вредности од 10.000 динара по ваучеру које ће моћи да искористе за одмор у Србији;
У делу мера везаном за енергетски угрожена домаћинства биће продужено важење Уредбе о енергетски угроженом купцу, што значи да ће примаоци социјалне помоћи моћи да рачунају на попусте за струју и гас од 20 до 40 одсто, а борци и пензионери ће имати и додатни попуст од 1.000 динара за рачуне за струју;
Посебна мера тиче се смањења цена појединих лекова који су изузетно важни за терапију и одржавање здравља обичних грађана, а влада је за те намене издвојила више од 100 милиона евра; цене ових лекова биће у апотекама знатно јефтиније и то је резултат пажљивог договора са фармацеутским компанијама у Србији.

Министар је посебно нагласио да Србија тренутно на рачуну има чак 560 милијарди динара средстава, од којих су нека уштеђена током ове године и зато примена наведених мера неће повећати планирани буџетски дефицит за ову годину (предвиђен је дефицит у износу од 3% БДП), да је раст БДП у првом кварталу ове године био 3,2% што је охрабрујуће висок раст и да је са предложеним мерама упознат и ММФ који има мисију надгледања и надзора над нашим јавним финансијама.

Можемо дати неколико основних, прелиминарних оцена наведених мера:

Прво, мере имају краткорочни, једнократни карактер и не представљају трајну буџетску обавезу владе.

Друго, циљане су оне групе прималаца помоћи и једнократних исплата које су социјално и економски најугроженије и које су претходних година поднеле највећи терет фискалног прилагођавања и инфлаторних удара и раста цена на животни стандард грађана. Помоћ за енергенте и лекове може додатно ублажити трошкове живота који значајно оптерећују ову групу грађана.

Министар је посебно нагласио да Србија тренутно на рачуну има чак 560 милијарди динара средстава, од којих су нека уштеђена током ове године и зато примена наведених мера неће повећати планирани буџетски дефицит за ову годину

Треће, ове мере имају карактер прерасподеле дохотка – новчаних трансфера и намењене су становништву са најнижим примањима које има високу склоност ка потрошњи, што може додатно подстаћи раст агрегатне тражње и стимулативно утицати на раст потрошње и БДП у наредном периоду, јер је раст БДП вођен личном и инвестиционом потрошњом државе.

Четврто, ове мере немају дугорочни структурни карактер и нису усмерене на промену реалних привредних фактора: раст продуктивности, привредни раст, пораст запослености, промену привредне структуре. Ове мере не повећавају фискалне приходе, већ прерасподељују доходак и могу повећати буџетски дефицит у кратком року.

Пето, ипак треба нагласити да потенцијални раст БДП (услед раста агрегатне тражње и личне потрошње становништва са најнижим примањима) може имати реалне ефекте и може деловати неутрално на стање буџета. Ваучери, без сумње, имају известан позитивни ефекат на развој домаћих туристичких капацитета.

Стога се позитивни ефекти могу сумирати као подстицање потрошње и агрегатне тражње, поспешивање развоја туризма и раста БДП, смањење ризика од сиромаштва и ублажавање социјалних проблема. У околностима када социјалне разлике у Србији расту и када су социјални издаци релативно ниски (о чему смо већ писали у контексту могуће реформе у овој области), ове мере могу имати значајан позитивни ефекат за поправљање положаја пензионера и социјално најугроженијих породица и грађана. Потенцијални ризик у примени мера могућ је уколико дође до раста буџетског дефицита и одређених инфлационих притисака и уколико значајно успори раст БДП као последица рата у Заливу и енергетске кризе. За сада се овај сценарио ипак чини мање вероватним.

Сваки облик учешћа државе у покривању трошкова лекова и здравствених услуга је добродошао и има значајне позитивне ефекте на животни стандард, нарочито код грађана са нижим примањима

Нешто ширу економску анализу захтевају мере које се односе на снижавање цена одређених важних циљаних лекова. Зато је потребно нешто рећи о тржишту лекова, снабдевености, начину на који функционише код нас, издацима за лекове у односу на плате, као и поређењу са земљама као што су Русија, Хрватска и Немачка.

Тржиште лекова у Србији је стабилно и добро снабдевено, мада повремено постоје несташице појединих лекова. Те несташице су, пре свега, последица прекида и поремећаја ланаца глобалног снабдевања и производње, а цене лекова који се издају на рецепт спадају међу приступачније у Европи. Цене лекова који се издају на рецепт су у поређењу са суседима ниже него у Хрватској и Црној Гори, а сличне су као у БиХ, Македонији, Бугарској и Румунији (које су као и Хрватска, чланице ЕУ). Лекови који се издају на рецепт су на режиму контроле од стране државе и за већину лекова на листи РФЗО (Републички фонд здравственог осигурања) се плаћа мало учешће, или су ти лекови бесплатни. Код лекова и препарата чију цену не одобрава држава (суплементи, витамини, аналгетици), њихова цена је знатно виша и понегде чак виша и него код земаља ЕУ, мада је реч о производима који немају прворазредни медицински приоритет, што треба приметити.

Ево неколико важних података када анализирамо тржиште лекова. Према проценама АЛИМС (Агенције за лекове и медицинска средства Србије – редовни годишњи извештаји о промету и потрошњи лекова у хуманој употреби), око четири петине укупног промета лекова у Србији (80%) издаје се на рецепт. То је потпуно доминантни део тржишта. Према последњим званичним доступним подацима истраживања АЛИМС са краја 2023. године, укупан промет лекова у Републици Србији је око 218 милијарди динара или приближно 1,86 милијарди евра, а сада је та бројка сигурно премашила 2 милијарде евра. Реч је заиста о огромним средствима. Ако се у обзир узме популација нешто мања од 7 милиона, долази се до просечне годишње потрошње лекова по једном становнику вредне 32.000 динара или 280 евра. То су значајни издаци који просечно за четворочлану породицу годишње премашују 1.000 евра, што представља значајне породичне издатке. Данас је та цифра нарасла на више од 300 евра по становнику, или 1.200 евра за четворочлано домаћинство. Према подацима Светске здравствене организације, грађани Србије за лекове дају из свог џепа 40–45%, РФЗО даје 55–60%, а тек око 2% се финансира из приватног здравственог осигурања.

Највећи део издатака из самофинансирања грађана троши се на:

Лекове који нису потпуно покривени од стране РФЗО;
Стоматолошке услуге (највећим делом приватном сектору);
Прегледе и дијагностику у приватним ординацијама;
Партиципације у појединим здравственим услугама;
Медицинска помагала која нису у потпуности покривена осигурањем.

Табела 1 даје оријентациони увид у годишње здравствене трошкове по изабраним земљама (по једном становнику) који се плаћају из свог џепа:

Видимо да Србија има значајне трошкове по становнику у поређењу са другим земљама (са приближно сличном структуром и врстом трошкова) и то је јак разлог који оправдава наведене мере Владе Републике Србије.

Ако сада ове трошкове изразимо релативно, с обзиром на величину просечних плата и удео трошкова у укупним платама, долазимо до Табеле 2.

Очигледно је да Србија има највећи удео трошкова здравствених услуга и лекова у просечним платама, који је двоструко већи него у Хрватској и 6-7 пута већи него у Немачкој. Овај податак додатно оправдава наведене мере Владе и отвара простор за друге реформе у здравству.

Могли бисмо да наведемо и две илустрације које се односе на поређење трошкова одређених медицинских услуга и лекова.

Порођај (без компликација)

Трошкови порођаја у Табели 3 су релативно слични, али у Хрватској и Немачкој, трошкови се надокнађују из осигурања, а у Србији се плаћају из свог џепа.

Други пример можемо видети у Табели 4:

Антибиотици / терапија (10 дана)

Као што видимо у Табели 4, цене антибиотика су приближно сличне, при чему је у Србији честа доплата и, наравно, просечна плата је нижа него у остале три земље. Преглед интернисте јефтинији је у Русији, док је цена слична као у Хрватској (у приватном сектору), а нешто скупљи у Немачкој, али га покрива приватно здравствено осигурање. Цена магнетне резонанце је најскупља у Немачкој, са покривеним осигурањем и знатно вишим стандардом. Напомињемо да смо за ове упоредне податке користили статистику Светске здравствене организације (WHO), Светске банке (WB), OECD, РФЗО, РСЗ, као и податке националних завода за статистику по земљама, националних осигуравајућих фондова и министарстава здравља, као и податке АЛИМС (националног регулаторног тела у области здравства – Агенција за лекове и медицинска средства Србије).

Укупан пакет мера тежак је око 600 милиона евра, имаће једнократан карактер и по тврдњама председника, неће угрозити фискалну стабилност Србије

У погледу трошкова самофинансирања, подаци показују да грађани Русије из свог џепа финансирају око 30% укупних здравствених трошкова, док грађани ЕУ имају развијен систем осигурања и приватног осигурања и из свог џепа финансирају највише 15–20% укупних годишњих здравствених трошкова. Поређење са Русијом показује да су здравствени системи релативно слични, с тим што Руси имају мање издатке из свог џепа и нешто ниже трошкове приватних здравствених услуга. У оба случаја постоје: државна контрола цена лекова, умерена доплата за већину лекова, бесплатна хитна помоћ, бесплатно болничко лечење и развијен систем државног осигурања, као и релативно развијен приватни сектор. Хрватска има већу доступност јавних здравствених услуга и мање чекање, а Немачка има најниже издатке за грађане, јер осигурање покрива највећи део трошкова (разуме се, фондови осигурања се алиментирају из доприноса на плате). Будући да се у Србији ипак највише плаћа из џепа, сваки облик учешћа државе у покривању трошкова лекова и здравствених услуга је добродошао и има значајне позитивне ефекте на животни стандард, нарочито код грађана са нижим примањима.

Као и обично, реакције јавности на мере владе су подељене и веома различите. Будући да држава планира да смањи трошкове лекова за 10–40% месечно, мере су поздравили пензионери, хронични болесници и пацијенти који имају значајне месечне издатке за лекове. Стручна и економска јавност је уздржана у погледу тога да ли мере (нарочито здравствене) имају трајнији карактер, колико ће утицати на буџетски дефицит и на који начин ће држава надокнадити трошкове. Коментари на друштвеним мрежама такође имају широк распон, али већина грађана ипак подржава ове мере. Опозиција тврди да мере имају популистички карактер и да су темпиране као привремене да би повећале подршку бирача у предстојећим изборима. Стручна економска јавност не оспорава социјални карактер мера, али сматра да привредни раст и побољшање животног стандарда могу да донесу само дугорочне мере структурног карактера. На завршетку текста, да парафразирамо Данила Киша из приповетке „Часно је за отаџбину мрети“: историју пишу победници, опозиција фантазира (и критикује), извесно је, међутим, да ће већина грађана имати користи, ма колико ове мере трајале и ма којим поводом биле уведене.