Ова операција не представља само пуку историјску референцу, већ и пример како брза, одлучна и бескомпромисна реакција безбедносних органа чини разлику између опстанка државе и општег хаоса, а то у ова осетљива времена никако не треба заборавити
У јавности се савремени покушаји дестабилизације држава кроз насилне преврате често третирају као „производ“ новијег времена, при чему се губи из вида да су заправо седамдесете године прошлог века биле „златно доба“ политичког тероризма, који се манифестовао и на подручју државе чији је градивни елемент била Србија. У складу са тим, и након више од пола века корисно је подсећање на један од најдраматичнијих, али готово заборављених испита за безбедносне структуре тадашње Социјалистичке Федеративне Републике Југославије – СФРЈ, оличен у супротстављању покушају „увоза револуције“ од стране радикалне усташке емигрантске групе, који је у јавности познат под називом акција „Радуша“.
Анализа тадашњег ефикасног, али болног одговора државе, који је осим ликвидације терориста, нажалост резултирао и губицима међу припадницима снага безбедности, могла би да понуди битне одговоре и за асиметричне претње са којима се свет данас суочава. У контексту актуелних сукоба на подручју Европе и Азије, као и примера политичке поларизације и нестабилности на Балкану, ова историјска епизода би требало да нас подсети да је стабилност драгоцена, као и да је правовремена реакција првенствено обавештајног, а потом и других сегмената безбедносног апарата, једна од најважнијих брана пред анархијом. Иако су седамдесетих година прошлог века коришћени класично оружје и герилска тактика, док се у актуелном периоду за дестабилизацију држава користе хибридни удари, лажне вести, сајбернапади и локални екстремисти контролисани споља, сада је, као и тада, кључ успешне одбране у правовременој информацији, по којој се поступа пре него што терористи и екстремисти уопште и започну своје насилно деловање.
План је био да група почне са освајањем мањих места, уз ликвидације припадника полиције и других „режимских људи“, као и српског становништва
У периоду након Другог светског рата, безбедносни органи новоформиране државе су се континуирано и посвећено супротстављали агресивном наступу групација дефинисаних као „непријатељска емиграција“, који је био усмерен на подривање, али и насилно рушење уставног поретка и промену власти. На том плану је под нарочитом пажњом била и терористичка организација Хрватско револуционарно братство – ХРБ, чији је прокламовани циљ, од њеног оснивања 1961. године, био да оружаним путем, диверзијама и терористичким актима створи услове за обнављање усташке Независне Државе Хрватске.
У штампаном издању Српског недељника Компас, које је на киосцима од четвртка 2. јула, можете да прочитате цео текст "Акција 'Радуша' – лекције прошлости поучне за будућност"
