Једна реченица италијанске премијерке постала је лекција о томе шта значи носити јавну функцију – да власт није питање личног статуса, већ способности да разумеш, заступаш и штитиш интересе свих грађана.
Премијерка Италије имала је реакцију на покушај омаловажавања свега што је њен тренутни идентитет – на опаску Трампа „како га је молила да се слика с њим“ рекла је: „Италија и ја не молимо никога!“ и та је изјава много више од талентоване реакције политичарке која јој је обезбедила неподељену подршку у Италији, она је и најслојевитија порука којом је нека жена у политици дефинисала срж онога што би политика морала да буде – посао који је брига о другима, посао којим управљаш свакодневицом и којим креираш будућност људи, гласали за тебе или не. Реченица којом је она као премијерка јасно саопштила да једнако брине и о онима који су за њу гласали, као и онима који нису, а поготово брине о томе да обезбеди једнако опхођење и према женама и према мушкарцима у политици. Такав се став не поклања и са таквим се ставом не рађа, то се постиже непрестаним и огромним учењем, радом и савладавањем политике као заната. Такав став јесте делом дар за политику, али много више је уверење, убеђење да се политика мења кад год неко одлучи да каже, иступи, учини нешто у складу са својим дубоким уверењима. Такав став има потенцијал инспирације за многе који би хтели, умели и знали да раде на променама свега и свачега што је политика и у развијеним демократијама и у друштвима која свој демократски развој тек граде (мада се та изградња никада не завршава). Премијерка Италије је једном реченицом сажела чиме се, како и зашто придобијају људи за разне послове и друштвених промена и промена политике. Политика је посао који је брига о другима, брига о страховима, надама и очекивањима људи, брига о проблемима које имају, о неизвесности којом гледају у сутра. И премијерка је једном реченицом сажела и поруку: „Не брините, знам да радим поверен ми посао.“
Зашто неки мушкарци све то нити умеју нити знају, па тако и нису за политику, само им то још нико никад није казао?
Шта не разумеју у јасној поруци коју је премијерка Италије послала и свету и Италији и женама и мушкарцима? И шта ту има тешко за разумети?
О, има, кад сте мушкарац који није за политику, јер сте онда мушкарац који уласком у политику пита „шта ћу ја да будем?“, не пита „шта ћу ја да радим?“, онда сте и мушкарац који не разуме питање „како усклађујете своје професионалне обавезе, своју каријеру и свој приватан живот и породичне обавезе?“ А не разуме јер вероватно ни не зна шта ту има да се усклађује, ко ту шта ради, колко то кошта, какви су то послови. И таквог се одмах мора питати „па како мислиш да ћеш умети да водиш рачуна о свакодневици милиона људи, а не разумеш ко води рачуна о твојој породици? Чиме ћеш разумети да ти је посао да бринеш о милионима?“
Други детаљ који указује на то да неки мушкарци нису за политику јесте то што не разумеју да огледала пред која стану дају чињенични одраз о њима, не виде оно што јесу, већ оно што МИСЛЕ да јесу, отуд је код њих честа воља за омаловажавањем, ругањем, исмевањем других које срећу у политици, јер одсуство прихватања себе таквог какав си, сопственог изгледа увек рађа жељу за исмевањем туђег. Па како ће прихватити различитост свих оних других о којима би требало да брине ако тако бира да говори о другима?
Трећи детаљ који указује на то да неки мушкарци нису за политику јесте ароганција према другима (о којима би требало да брине) услед бивања на освојеној позицији друштвене моћи, то су мушкарци које лако препознате по „знаш ли ти ко сам ја?!“ опхођењу и кичу којим се окружује као опредмећењем новца или моћи. Таквима треба само одговор: „Не знам ко си, а и не марим“.
Или још боље: „не знам ко си, ал’ личиш ми на некога ко не разуме ову политичку агенду: нас жена је половина и ту смо да бринемо сигурно и о тој половини и о целини, а ако то не знаш – ту смо да те научимо.“ То је рекла Ђорђа Мелони, премијерка која за све нас осваја ту половину свега да би било што мање мушкараца који нису за политику, јер се тако политика мења набоље за све, мушкарце и жене. Ми не молимо никога, ми мењамо политику.
