Шта доноси смањење америчких трупа у КФОР-у и ко остаје да чува Србе на Космету?

Америчка војна команда (EUCOM) потврдила је да покреће фазно прилагођавање свог контингента на Косову и Метохији. Док земаља које учествују у мисији, попут Словеније и Швајцарске, одбија смањење снага, на терену се ипак намеће питање ко ће у будућности одржавати мир.

Одлука Сједињених Америчких Држава да у оквиру шире ревизије НАТО снага отпочне оптимизацију и фазно повлачење дела својих војника из мисије КФОР унела је нову динамику у већ несигурну безбедносну ситуацију на Западном Балкану. Из Европске команде САД-а (EUCOM) потврђено је да се овај корак заснива на процени ризика и годишњој ревизији Врховне команде савезничких снага у Европи (SHAPE).

Иако Вашингтон и даље формално сматра КФОР кључном компонентом регионалне стабилности, чињеница је да се овом одлуком наставља континуирани тренд смањења америчког војног присуства — са некадашњих 5.000 војника из 1999. године, контингент САД данас броји свега око 590 припадника.

ФОТО: REUTERS/Al Drago

Притисак Пентагона на Европу

Овакав развој догађаја није изненађење за војне аналитичаре. Дебата о преиспитивању улоге САД почела је још почетком 2025. године, када је амерички секретар одбранe Пит Хегсет упозорио да Европа мора преузети већи терет и припремити се за смањење америчког војног присуства. Да Пентагон дугорочно мења стратегију показује и недавна најава повлачења чак 5.000 америчких војника из Немачке.

Са друге стране, НАТО је прошле седмице саопштио да планира постепено смањење укупног броја трупа (којих тренутно има око 4.600 из 31 земље) током наредне године, правдајући то „побољшањем безбедносне ситуације”.

ФОТО: ТАНЈУГ/AP Photo/Achmad Ibrahim

Вучић упутио захтев НАТО-у

Међутим, оцене о „стабилној ситуацији” озбиљно се разилазе са реалношћу на терену, где српско становништво свакодневно трпи притиске приштинског режима. Коментаришући најаве из Вашингтона, председник Србије Александар Вучић оценио је да је сасвим извесно да ће Америка помало смањивати присуство својих трупа, али да ће остале земље задржати свој ниво, па се суштински неће много тога променити.

Вучић је истакао да је управо због тога упутио званичан захтев представницима КФОР-а и Алијансе како би се спречило даље безбедносно угрожавање српске заједнице:

– Замолио сам их, колико је могуће, да обезбеде наше светиње и да обезбеде наш народ, посебно на северу, али и у свим другим енклавама српским на Косову и Метохији и да се Куртијев режим не иживљава над њима – изјавио је Вучић током званичне посете Тбилисију, изразивши наду да ће КФОР то учинити у наредном периоду у оквиру свог мандата, иако, како каже, „те сигурности суштински нема када проналазе друге начине како ће да малтретирају Србе“.

ФОТО: TANJUG/ JADRANKA ILIĆ

Словенија одбија повлачење, Швајцарска шаље појачање због угрожености Срба

Да унутар Европе постоје потпуно другачији погледи на безбедносни ризик и да не прате сви амерички темпо смањења, показују експресне реакције из Љубљане и Берна.

Министарство одбране Словеније саопштило је да тренутно не планира смањење својих снага на Косову и Метохији, где се налази 106 словеначких војника, поручујући да за њих КФОР остаје приоритетна мисија која директно утиче на безбедност региона.

Још снажнији сигнал стигао је из Швајцарске, чији је парламент одобрио повећање швајцарског контингента у саставу КФОР-а, чиме је властима омогућено да број војника подигну на максималних 300 (у односу на досадашњих 215), уз продужење мандата мисије до 2029. године.

Оно што је посебно значајно за ову одлуку Берна јесте реторика која је пратила парламентарну дебату. Посланици Швајцарске народне партије (SVP) покренули су оштру расправу о заштити људских права и директно су суочили војни врх са реалношћу на Космету.

У швајцарском парламенту се током дебате није разговарало само о војним квотама, већ о кључном предуслову за евентуални одлазак трупа у будућности — а то је потпуно заустављање притисака на српску заједницу, поштовање људских права и јасна деескалација на терену. Посланици су изричито затражили одговор на питање које конкретне мере Швајцарска предузима како би се заштитили Срби, наглашавајући да нема стабилности на Балкану без решавања положаја мањинских заједница.

Како ће се смањење америчких трупа на Космету одразити на терену, остаје да се види, али потези Швајцарске и Словеније јасно говоре да део Европе препознаје опасност од Куртијевог режима и преузима директнију одговорност за спречавање евентуалне нове ескалације сукоба.