Вашингтон и Техеран су пред потписивањем меморандума о крају ратних дејстава, али кључни мировни тест тек следи. Геополитичке и економске пукотине овог крхког примирја за Српски недељник Компас анализира истраживач студија безбедности Никола Вујиновић
У ноћи између 14. и 15. јуна свет је одахнуо након објаве Доналда Трампа и потврда из Исламабада и Техерана о постизању примирја између САД и Ирана. Тиме је стављена тачка на тромесечни сукоб који је планету гурнуо на ивицу светског рата и незапамћене енергетске кризе.
Док Вашингтон намеће наратив о капитулацији Техерана, иза помпезних наслова крије се тек прелазни Меморандум о разумевању са роком важења од свега 60 дана. Споразум, настао уз посредовање Пакистана и Катара, биће формално потписан у петак, 19. јуна, у Женеви.
Да су преговори на ивици жилета доказује реакција Ирана, где је шеф дипломатије Абас Аракчи изјавио да коначна одлука још није донета. Сукоб је донео и радикалну промену унутар Ирана, јер је након смрти врховног вође ајатолаха Алија Хамнеија терет пао на његовог сина Моџтабу Хамнеија. Како би умирио структуре у Револуционарној гарди (ИРГЦ), Техеран пласира причу о победи, потенцирајући оно што Бела кућа крије – пристанак Вашингтона на хитно одмрзавање дела блокираних иранских финансијских средстава.
Највећа мина споразума јесте то што Израел није био страна у преговорима. Иако Пакистан тврди да примирје укључује и Либан, израелски министар спољних послова Израел Кац оштро је поручио да Тел Авив не обавезују туђи договори и да задржавају право на акцију како би спречили Иран да пређе нуклеарни праг.
Ипак, гола економска нужда натерала је обе стране на попуштање. Најважнија краткорочна победа је укидање америчке поморске блокаде иранских лука у замену за отварање Ормуског мореуза, кроз који пролази петина светске нафте.
Сат је почео да откуцава. Ако Вашингтон и Техеран за 60 дана не пронађу трајно решење за нуклеарни програм и санкције, Персијски залив би могао да експлодира још силовитије. Да ли сведочимо историјском преокрету или краткотрајном предаху пред нову ескалацију? Ову комплексну ситуацију за Српски недељник Компас анализирао је истраживач студија безбедности Никола Вујиновић.
СПОРАЗУМ О СПОРАЗУМУ
Иза помпезног вела којим Бела кућа и Доналд Трамп заогрћу предстојеће потписивање у Женеви, крије се много трезнија реалност. Како објашњава Вујиновић, швајцарски Меморандум о разумевању у суштини није мировни уговор.
„Ово је споразум о споразуму. Две стране су само написале дневни ред својих мировних разлога. Ниво неповерења је толико радикалан да су актери морали да потпишу званичан документ како би уопште одржали крхко примирје које је на снази од 7. априла. У меморандуму ништа коначно неће бити одлучено, већ се постављају рокови и мапа пута за одлучивање у наредних 60 дана“, прецизира Вујиновић.
У штампаном издању Српског недељника Компас, које ће се наћи на киосцима у четвртак 18. јуна, можете да прочитате цео текст "Историјски мир или припрема за нови рат"
