Може ли Србија за само 90 дана да направи европски искорак који годинама делује недостижно? Одговор се не тражи у новим институцијама или великим политичким потресима, већ у нечему што већ постоји, а ретко се користи: озбиљном друштвеном дијалогу
Када је Филеас Фог у причи Жила Верна Пут око света за 80 дана одлучио да се опклади, доказао је три ствари:
- Све на овом свету изгледа немогуће док неко то не уради и претвори у могуће
- Новац опкладе је једнако добар мотив за учинити немогуће као и било шта друго
- За постизање немогућег и „оног што нико никад није урадио“ увек је до воље и храбрости, никад до „објективних околности“
Како Србија може да учини немогуће и за 90 дана стигне до ЕУ савладаних реформи и мерљивих резултата који тако остварени код свих изазову „њаооо, вид’ успели су немогуће? Има ли духа Филеаса Фога међу нама, спремног да се размаше свежином и ведрином која немогуће претвара у могуће и реално? Има ли алата за то, доступних као Филеасу Фогу сва превозна средства да успе да обиђе свет? И то све за 90 дана?
Има. Алат се зове – дијалог свих у друштву, добровољан, може и као опклада којој је награда – успех друштва који би могао имати наслов „хлеба, мира и слободе“, дакле – и добре економије и владавине права и уљуђене атмосфере у друштву која користи други свима на располагању алат – безразложну љубазност међу људима као доказ уважавања свих врста различитости, што је срж људских права или по нашој сопственој култури – чојства којим чуваш друге од себе.
Како би изгледао ходограм тих 90 дана? Ако би почели на Bloomsday 2026. (јер ко воли Жила Верна, воли и Џејмса Џојса) завршили би 15. 9. на Међународни дан демократије и Дан српског јединства, слободе и националне заставе, а мало ли је то?!
Зашто све то може за 90 дана?
Зато што су иза нас обављени разни тешки реформски послови за који су биле потребне године, за пун политички консензус требало је осам година, за завршетак сарадње са Хагом 11, за темељење дијалога о нормализацији 13, за „ЕУ нормативни оптимизам“ усвајања прописа 12 година, а толико и за оснивање скоро свих потпуно нових институција, организација и независних тела. И све то је могло јер је било какве-такве употребе и изградње дијалога у друштву.
Шта је посао који дијалогом треба обавити за 90 дана?
Како ћемо реформисати изборно законодавство, како ћемо се ускладити са спољном и безбедносном политиком ЕУ и како ћемо и чиме водити рачуна о слободи медија и независности правосуђа?
Прва препрека за тај дијалог јесу две добровољно изабране делузије (а „делузије су Ђуро, шта?“ – обмане лењости духа), прва делузија свих који не подносе власт јесте „с ЊИМА нема дијалога! ОНИ су… (бирај речи без чојства)“. Ма – треба и ако и кад буду изборима побеђени – исто треба. Друга делузија је свих који подржавају власт „ми можемо сами! ОНИ су… бирај речи без чојства)“. Ма не може „сами“ и не може бити успешних европских реформи БЕЗ дијалога оних који се међусобно не подносе, а разумљиво је да је сваки страх од дијалога страх од деконструкције делузионог става о „поларизацији“ која сама по себи спречава да се било шта у друштву добро дешава, па се мора стално понављати „ОНИ су… / МИ смо…“ манихејска дихотомија којој нема места у одлученој европској будућности друштва.
И мора се добровољно одустати од нечега што чак није ни делузија, само је глупо, а то је став да би се „дијалогом власти и опозиције помагало власти“, није незаконито бити глуп, само је штетно, а иначе – тај приглупи став је ЈЕДИНО што СТВАРНО помаже власти ако НЕЋЕ реформе и контролу испуњавања прихваћених обавеза. Као што је глупо бити маштовит у измишљању изговора да се никакав дијалог никако не деси, јер као што добар изговор у политици пара вреди, тако исто лош изговор штету чини само онима који га дају, а сваки изговор да НЕ БУДЕ дијалога је – лош изговор.
Шта ће бити исходи дијалога који би се по предложеним темама водили за 90 дана? То зависи од знања, вештина и припремљености за такав дијалог којем је укупан исход успех друштва, а може се једино тврдити да ће БЕЗ таквог дијалога СВЕ БИТИ ИСТО КАО И ДАНАС.
Све нам је на длану за такав успех, ма нам фали Филеас Фог, сам, а довољно храбар да путовање од 90 дана дијалогом почне. Србија је за њега спремна.
