Друг Црни

Илустрација новог и модерног - угљенокоп и нуклеарна електранаФОТО: Компас/Илустрација

„Оптимизам и песимизам су подједнако потребни човечанству. Оптимиста је изумео авион, а песимиста падобран“ –  Џорџ Бернард Шо

Највећи кратер у Србији. Небо боје олова. Сунце се једва пробија кроз прашину коју подижу траке дуге километрима. Под ногама нам подрхтава тло – то није земљотрес, већ ритам џиновских багера „глодара” који гризу сиву земљу. Ваздух је тежак, засићен мирисом влаге, сумпора и сагоревања. Ово је место где се деценијама ковала енергетска независност, али данас изгледа као површина Месеца – споменик ери која полако одлази у дим. Поред мене стоји Црни, легенда ЕПС-а. Инжењер старе школе, човек од челика и скептицизма. Његове руке трајно обојене масноћом и угљеном прашином додирују лице избраздано дубоким борама као и сам коп. Његов шлем, изгребан и избледео, делује као да му је срастао са главом. Црни не верује у брошуре и „PowerPoint” презентације; он верује само у оно што може да удари чекићем. Храпавог гласа, као да му је грло пуно шљунка. Увек је сваку моју реченицу пратио циничним полуосмехом човека који је видео превише кварова да би веровао у бајке. Погледај ово, Црни! Овај угаљ нас је грејао, али време је за нови пламен. Замисли бели, чисти торањ нуклеарке овде у срцу Србије. Један грам уранијума мења тоне овог блата под нашим ногама! Цео свет проживљава нуклеарну ренесансу, а ми стојимо на прагу енергетске слободе! Дете моје, ти видиш слободу, а ја видим омчу око врата. Знам тебе, ти би сутра поставио реактор овде на копу. Али ти видиш мегавате, а ја видим кашњења, дугове и људску глупост. Ми у ЕПС-у једва крпимо ове траке што вуку лигнит, а ти би да нам повериш цепање атома? Па ми ћемо од уранијума направити проблем за три минута. Претерујеш! Погледај Јужну Кореју. Људи су од нуклеарки направили извозни бренд. Њихов Shin Kori 4 је завршен тачно на време и по цени! Или УАЕ и Barakah – у пустињи су подигли четири блока за десет година. Четири! То је доказ да се може кад се хоће – брзо, ефикасно и хируршки прецизно. То је визија, Црни! А шта тек рећи за Русију и њихов BN-800? То је брзи реактор који „троши“ сопствени отпад. „Затворен циклус, Црни! Нема више страха од отпада“.

Они не кукају, они раде. Кореја је војска, а Barakah је пустињска бајка грађена парама које ми немамо. Хајде ти погледај нашу реалност – Европу. Шта је са Olkiluoto 3 u Финској? Градили су га 17 година! Почели 2005, завршили 2022. Коштало је три пута више него што су планирали. А Hinkley Point C у Енглеској? Французи им га граде, а цена је скочила са 18 на преко 30 милијарди фунти! Енглези ће плаћати најскупљу струју у историји само да отплате ту скаламерију која још не ради. Али Французи су се опаметили! Макрон је најавио шест нових EPR2 реактора. Схватили су да без атома нема независности. Чак и Пољска креће у огроман пројекат са Американцима како би избацили угаљ. То је талас који нико не може да заустави, Црни! Французи? Они не могу да поправе ни корозију на старим реакторима. Погледај Flamanvil 3 у Нормандији – касни 12 година, а трошкови су са 3 скочили на 13 милијарди евра. То је рупа без дна. А Америка? Погледај њихов Vogtle у Џорџији. То је једина нуклеарка коју су градили деценијама. Банкротирали су извођаче, каснили годинама, а народ ће кроз рачуне то исплаћивати следећих сто година. А шта кажеш на Кину? Они граде преко 20 реактора тренутно! Њихов Hualong Oneје постао светски стандард. Људи штанцују нуклеарке као на покретној траци. То доноси јефтину струју за целу индустрију. То је будућност коју желим за нас! У Кини партија каже гради и нико не пита за цену ни безбедност. Код нас ће се десет година само бирати локација.

Погледај V.C. Summer у Јужној Каролини. Потрошили су девет милијарди долара, подигли зидове, и онда – одустали! Оставили су бетонске скелете да труну. То је споменик оптимизму попут твог – скуп, а неупотребљив. Зато су ту  мали модуларни реактори! То је револуција. Граде се у фабрикама, транспортују се лакше. Румуни већ раде на томе, Канада лиценцира пројекте. То је идеално за нас – замениш један блок термоелектране малим реактором и систем остаје исти, а емисија нула! SMR? Мали реактори, а велики проблеми. Ти мислиш то је као да купиш шпорет у „Техноманији“?  То је још увек само цртеж у „PowerPointu“. Шта је било са NuScale-om у Јути? Први прави SMR пројекат пропао прошле године јер је цена струје скочила пре него што су и почели. Остаћемо са пољаном пуном бетона и дуговима према страним банкама. А о складиштењу отпада да не причам – сви би нуклеарку, а нико неће радиоактивно ђубре у свом дворишту. А шта ћемо са Јапаном? После Фукушиме су рекли никад више, а сад се враћају атому јер су схватили да немају ни сунца ни ветра довољно. Али народ им је на улицама. Код нас би се народ плашио да ће им краве давати светлеће млеко. Па народ се плаши онога што не разуме! Наше је да их едукујемо. Погледај Мађарску, „Пакш 2“ напредује упркос свему. Или Турску, граде Akkuyu са четири реактора. Биће енергетска сила на Медитерану. Хоћемо ли ми остати једина црна рупа на мапи? Решићемо и то, Црни! Наука напредује. Погледај Египат и El Daba електрану. Људи граде, обезбеђују енергију за 60 година. Ко има нуклеарку, тај је газда своје судбине! Србија, енергетски тигар Балкана, сијаће под атомским сунцем! Боље и црна рупа него радиоактивна рупа. Ти видиш Турску, ја видим Немачку која је угасила своје најбоље централе из чистог хира и сад увози струју из француских нуклеарки. Луд збуњеног, дете моје. А ми? Ми ћемо купити најскупљу играчку, а онда нећемо имати пара за батерије. Слушај, нуклеарка је као брак – уђеш пун оптимизма, а завршиш на суду делећи кашике и виљушке. Црни, ти би и у рају нашао ману на крилима анђела! Али видећеш, кад овде засија прва контролна соба, и ти ћеш бити први који ће подесити параметре на максимум. Јер у дубини душе, и ти знаш – атом је једина права снага. Знам ја само да ће багер број седам да стане за пола сата ако не заменимо лежај. Пусти атоме, дај ми кључ 32 и надај се да овај угаљ потраје бар док не одем у пензију. После мене… нека светли шта хоће, макар и ми сами. Слушај ме сад добро, Црни. Знам да видиш сваку пукотину у бетону пре него што настане. Али ти си инжењер, човек који је укротио ову земљу. Зар стварно мислиш да смо ми, који смо деценијама држали овај систем на леђима помоћу штапа и канапа, гори од оних у пустињи или на Балтику? Замисли систем где не молиш бога да падне киша за Ђердап или да угаљ не буде блатњав. Замисли да ти, Црни, поставиш стандарде које нико неће смети да прекрши. Ти си тај који ће им дисати за вратом да све буде под конац! Знаш шта… досадан си као кратак спој. Али… има нечег у томе што причаш. Ако бисмо ми то радили, а не неки манекени из канцеларија, можда не би била катастрофа. Тако те волим! Па реци ми, стручњак, како би то изгледало кад би било по твоме? Па, ако бисмо узели онај HPR1000 што Кинези праве… мрцина је то, али поуздана. Ако би се уговорило паметно, као што су Мађари урадили за „Пакш 2“, могли бисмо да добијемо фиксну цену. Нема оног енглеског скакања трошкова. А локација… ако бисмо је ставили негде где је стена тврда, доле ка истоку, стабилност би била врхунска. И шта кажеш, колико би нам требало? Види, ако бисмо ишли на серијску изградњу, као што раде у Кини или што планирају у Египту на El Dabi, трошкови падају са сваким новим блоком. Први је увек скуп, али други и трећи…ту је зарада. Ако би наши клинци са факултета кренули сад на обуку у Русију или Француску, за десет година бисмо имали екипу која може да води операцију боље од било кога на Балкану. Значи, мислиш да бисмо могли бити извозници? Не само извозници. Са стабилном базом од, рецимо, 2.400 мегавата из два блока, ови наши „глодари“ овде би могли полако у пензију, а ми бисмо постали регионално чвориште. Ако би се паметно урадило хлађење, рецимо затворен круг са расхладним торњевима као у Словачкој, не бисмо прегрејали реке чак ни у августу. Заправо, ако бисмо имплементирали најновије пасивне системе безбедности, онакве какве има AP1000, реактор би се сам гасио чак и да нестане струје у целој земљи. То је технологија која не чека човека да погреши. Е, то је онај Црни којег знам! Видиш да може! Може, ако се не краде на цементу и ако ја будем држао кључеве од капије. Ако ћемо да правимо нуклеарку, направићемо је тако да преживи и нас и твој оптимизам. Хајде упадај у машину, сад си ме подсетио – онај багер број седам што трокира… заправо знам како да му превежем електронику да издржи још пет година, док не стигну твоји атоми.