Од руковања и стола за којим није било места за жене, до делегације милијардера иучења мандаринског – детаљи сусрета у Пекингу открили су много више од онога што је писало у званичним саопштењима
Када се састану лидери две најмоћније силе света, све је важно и ништа није случано. Ни руковање, ни мимика, ни ко је део делегације, ко седи за столом… Ко прича, а ко ћути. Сваки детаљ носи одређену поруку, или би макар посматрачи волели да је тако.
Током оваквих догађаја светска јавност је унапред припремљена да неће бити обавештена о ономе што је заиста обележило један важан дипломатски догађај, односно о ономе о чему су главешине разговарале иза затворених врата. Добиће мрвице у виду званичних стерилних саопштења која не откривају много. Тако је било и овај пут када су PR тимови кинеске и америчке делегације састављали саопштења о најважнијим тачкама овог сусрета – Тајвану, вештачкој интелигенцији, чиповима, трговини…
Ипак, они, којима званична саопштења нису довољна и који се не ослањају на процуреле информације, били су спремни да од првих момената Трампове посете Кини лове сваки поглед, гест, гаф, односно све оно што не стаје у званична саопштења и изјаве, а што ће суптилно пружити јаснију слику о самом догађају.
Школа тумачења знакова била је активирана од тренутка када је авион са америчком делегацијом слетео у Пекинг, јер сцена је већ била постављена.
Црвени тепих, војни оркестар, почасна гарда, млади, обучени у плаво-беле униформе, који машу кинеским и америчким заставицама поздрављајући на мандаринском језику председника САД. Већ при првом кораку на кинеско тло Трамп се сусрео са порукама моћи, усклађености и јединства. Представа је могла да почне.
ФОТО: REUTERS/Evan VucciЗНАКОВИ ПОРЕД ПУТА
Детаљ који је увек занимљив када дође до сусрета Доналда Трампа и неког светског лидера јесте руковање. Председник САД је познат по свом специфичном, неретко агресвном, начину руковања којим покушава да демонстрира доминацију. Стручњак за говор тела Џуди Џејмс оценила је руковање између Сија и Трампа, које је трајало десетак секунди, као покушај контроле тренутка али и учвршћивања односа. Према њеној анализи Трамп је испружио руку са благим окретом длана нагоре, што се у невербалној комуникацији често тумачи као сигнал преузимања иницијативе.
Симболика је присутна и у одлуци Сија да председнику САД, након завршетка билатералног састанка, покаже „Небески храм“. Грађевина изграђена у 15. веку симболизује хармонију између неба и земље, а кинески цареви су је скоро пет векова користили за ритуале посвећене молитвама за добру жетву. Трамп је први актуелни председник САД који је посетио овај комплекс још од председника Џералда Форда 1975. године.
Већ при првом кораку на кинеско тло Трамп се сусрео са порукама моћи, усклађености и јединства
Ово је друга Трампова посета Кини у својству председника Сједињених Америчких Држава. Међутим, ова посета се знатно разликује од оне из 2017. године јер Кина данас није иста земља као пре девет година, већ је далеко равноправнији глобални актер у поређењу са САД. О њој се одавно не говори само као о „фабрици света“, већ као о суперсили која изазива америчку доминацију. Пекинг све отвореније захтева од Вашингона да га третира као равноправну силу, због чега многи аналитичари овај самит тумаче као догађај којим две државе признају да ниједна земља више не може сама да управља светом. О томе говори и, вероватно, најцитиранија изјава Си Ђипинга са овог сусрета. Председник Кине је поново говорио о избегавању „Тукидидове замке“, термин који описује опасност од сукоба када сила у успону угрожава доминантну силу.
ФОТО: VCG via Reuters Connect„Могу ли Кина и САД да превазиђу Тукидидову замку и успоставити нови модел односа великих сила? Можемо ли удружити снаге у решавању глобалних изазова и донети више стабилности свету? Можемо ли да испунимо очекивања наша два народа и одговорити на питања будућности и судбине човечанства и заједно створити светлу будућност за наше односе – то су, могло би се рећи, историјска питања, питања света и питања народа“, рекао је кинески председник Си Ђипинг.
Веома важан симболички детаљ, јер када кинески лидер говори о замци између две силе, он индиректно говори о томе које су то две силе – Кина и Америка. Русија се не помиње. То је, вероватно, најважнија неизговорена порука овог дипломатског сусрета.
МУШКА ДИПЛОМАТИЈА
Подједнако велику пажњу, као и Сијево помињање Тукидидове замке изазвале су фотографије и снимци са кључног састанка. Док су делегације диваниле о трговини, нафти и осталим најважнијим свестким питањима, за великим столом није било места за жене.
Фотографија је критикована као демонстрација патријархата уз поруку да „гласови жена нису важни у обликовању светског поретка“.
У објави на друштвеним мрежама, која је преко ноћи прикупила велики број лајкова, Гита Гопинат професорка економије на Харварду написала је:
„Слика краја меритократије: састанак две највеће економије света, а ниједна жена за столом“.
ФОТО: REUTERS/Evan VucciГоворећи за Guardian Гопинат је објаснила свој коментар:
„Некако смо се вратили идеји да је важно кога познајете, а не какве су ваше способности и то директно утиче на то да ли ћете добити место за столом. Просто је необјашњиво како завршите са столом за којим седи само један пол, имајући у виду колико талентованих жена постоји широм света“.
Код појединаца је посебан гнев изазвала чињеница да су жене биле део обе делегације, али да за њих није било места за столом за којим се одлучивао о кључним питањима.
Управо је дугачак ред чланова америчке делегације коју је Доналд Трамп повео са собом можда и најфилмичнији призор овог дипломатског сусрета. Илон Маск, Џенсен Хуанг, Тим Кук, Лари Финк… Друштво тешко милијарде долара и немерљивог утицаја. Трамп је у Пекинг повео људе који контролишу инфраструктуру савременог свете – технологију, вештачку интелигенцију, капитал и комуникацију.
Трамп је, практично, у Кину повео људе који контролишу нервни систем модерног света и демонстрирао силу, а да притом није морао да покаже ни један једини метак
Парадирајући заједно са њима, председник САД демонстрирао је како изгледа америчка моћ у 21. веку и послао јасну поруку о томе у чијим се рукама налазе кључне полуге савременог света – чипови, капитал и дигитална инфраструктура. Маск није само најбогатији човек данашњице, већ и симбол технолошке будућности; Џенсен Хуанг и његова Nvidia представљају можда и најважнији шраф савременог света јер чипови овог гиганта хране вештачку интелигенцију и њен напредак. Са друге стране тим Кук седи на челу компаније која је не само симбол америчког технолошког престижа веч и најверодостојнији доказ колико су амерички капитал и кинеска производња дугоко испреплетани. Трамп је, практично, у Кину повео људе који контролишу нервни систем модерног света и демонстрирао силу, а да притом није морао да покаже ни један једини метак.
ЈЕЗИК МОЋИ
Тај ефекат му је делимично покварио Илон Маск који је поново имао својих пет минута шоуа. У Пекинг је повео сина обученог у традиционалну кинеску одећу, а онда је на ту сцену ставио завршни потпис – на платформи X је написао да његов син учи мандарински.
ФОТО: Tian Yuhao/China News Service/VCG via Reuters ConnectУ тренутку када се одмеравају снаге Кине и Америке, ова порука није могла да прође непримећено. Најбогатији човек на свету, човек који симболизује технолошку будућност је практично поручио колико ће свет у годинама које долазе морати да се прилагођава Кини и њеном растућем утицају, до те мере да ће морати да познаје њен језик. Док су једни његов твит тумачили као став човека који јасно види у ком правцу ће се свет кретати, други су у свему препознали суптилну апцку Доналду Трампу.
Трампова посета Кини дипломатски је догађај који ће вероватно обележити 2026. годину Последице овог сусрета тек ћемо осећати и тумачитиу месецима и годинама које долазе, баш као што тек сада постепено сагледавамо значај сусрета Трампа и Путина на Аљасци. Јер у сусретима великих сила, најважније су управо поруке које нико не изговара наглас.
