Србија ће ове године учествовати на састанку Светске организације произвођача малине (ИРО) која се одржава по четрнаести пут и чији је домаћин Национално удружење извозника јагодастог воћа Мексика.
Светска организација је кровно удружење свих произвођача малине у свету и поред Србије, њене чланице су Канада, САД, Мексико, Чиле, Перу, Аустралија, Кина, Шкотска, Енглеска, Пољска, Бугарска и Украјина.
– Ова организација од самог оснивања 1998. поступа у складу са начелима повећања потрошње малине у свету са акцентом на безбедности хране, размени производних и техничких информација између чланица и одржавању добрих и пријатељских односа свих актера у малинарском бизнису – каже за „Политику” научни саветник чачанског Института за воћарство др Александар Лепосавић који ће, на позив организатора, представљати нашу земљу која ће, крајем октобра, бити одржана у мексичком граду Гвадалахара.
Према његовим речима, малинарство је последњих година значајан стуб развоја мексичке пољопривреде, а малина се гаји на више од 15.000 хектара. Захваљујући примени савремених техника гајења просечан принос по хектару мексичких произвођача износи 18,5 тона, а извоз се већим делом (95 одсто) базира на свежој малини, док свега пет процената произведених количина представља смрзнуту малину. Близина америчког тржишта, али и бројне маркетиншке активности утицале су да 96 одсто малине из Мексика заврши код њих, два у Азији и по један на тржишту Јужне Америке и Европе. У малинарском бизнису учествује више од 120.000 људи.
Када је реч о ситуација у производњи малине у свету, он каже да мексичка малина још не долази у значајној мери на европско тржиште, што није случај са малином из Кине, Украјине и Пољске. Према његовим речима, Кинези бележе пораст производње, а количине су последњих година прешле 60.000 тона. Око 50 одсто малине се прода као смрзнута роба и која се последњих година све више увози и у нашу земљу. Због пораста стандарда у Кини расте и потрошња малине на њиховом тржишту и у зависности од године на локалу се реализује од 15 до 20 одсто произведене малине.
– Примера ради, у Србији се од произведених количина свега три до пет процената потроши на локалном тржишту. Кинези такође извозе и свежу малину, и то од 15 до 20 одсто, а од 10 до 20 процената се преради у сокове и друге производе, што зависи од цене малине у откупу – објашњава наш саговорник.
– Још један од значајних играча на овом тржишту је и Украјина, чији је вишегодишњи просек производње малине већи од 60.000 тона, а у структури извоза доминира смрзнута роба са више од 95 одсто. Највећи купац малине из ове ратом захваћене земље је Пољска са око 50 процената, а одатле се украјинска роба реекспортује на трећа тржишта, добрим делом и у нашу земљу, која је такође реекспортује – објашњава Лепосавић. Друга извозна дестинација малине из Украјине је Немачка са око 12 до 15 одсто, али тај удео годинама расте, пре свега због цене, али и политике ове земље која и на тај начин помаже украјинску економију. Раст извоза малине из Украјине бележи се и у Италији, Србији, Литванији, Белгији, САД и у другим земљама.
Када је реч о Пољској, њихова производња у значајној мери осцилира и креће се око 60.000 тона, али због увоза и реекспорта украјинске малине годинама праве и пометњу на тржишту у смислу произведене и понуђене количине. То се одражава и на цену, али је чињеница, каже он, да су пољски произвођачи и извозници тренутно у доста бољој ситуацији него њихове колеге у нашој земљи.
– Као и код нас, пољска малина се углавном смрзава и као таква извози. Вредна помена је и производња малине у Чилеу, која је у претходне две године доживела опоравак и прешла је 25.000 тона – закључује Лепосавић.
