Зашто непартијци и поносни појмароши кич–револуција НЕЋЕ дијалог?
Тврдња „Земља је равна плоча“ је изразито популарна у XXI веку, као доказ да није незаконито бити глуп, само је аутоштетно бирати делузију наспрам лако доказиве округластости планете, а слично је изразито популарна тврдња „уа вакцине, ОНИ нас трују!“, па бирати делузију да не постоје проверљиве бројке о смртности деце до пете године од данас вакцинама скоро искорењених дечијих заразних болести, јер пре вакцина од петоро деце само троје или мање је остајало живо… Али – не може се против слободно изабраних делузија изборити чињеницама, таман да чињенице звекну посред чела све љубитеље тврдњи „Земља је равна!“ и „Вакцине нас трују!“ они ће махом остати привржени својим делузијама, моћном стању живљења „снова на јави“ о стварима и људима који не постоје. И баш их брига што би деца опет умирала у раном узрасту у случају да им успе антиваксерска кампања којом вакцине нестају из наше епохе и баш их брига што Земља остаје округла као и сва друга тела Универзума јер постоји доказив принцип физике „сфера је површ са најмањом потенцијалном енергијом…“ па је природи зато „најекономичније“ да силе и поља и материја формирају сферне површи… Глупост је вазда била моћнија од чињеница, а како и не би – лакше је бити глуп, па још поносан што си глуп, па саопштавати то свима … Јер зато што је било неких људи који воле чињенице имамо интернет који омогућава најглупљима да живе најрећнији живот откад је воље за глупошћу међу људима …
Какве то везе има са политиком као занатом и послом?
Директне.
Иста лењост духа којом се бира да се буде глуп, па страсно заговара равна Земља или укидање вакцина, та иста лењост бира „Не треба нам политичких партија! Не треба политичких идеја и идеологија! Само народне мобилишуће масе, само револуција, правда, слобода… Доле свеее!“ Па као што су ревноземљаши и антиваксери штеточине за добра и доказива људска достигнућа, тако су и ове групе које бирају да буду глупе за занат политике, штеточине сваких иоле добрих политичких и друштвених процеса. Срећом, политичке странке које су постојале и радиле и мењале друштво ПРЕ њих и њихове глупости, изградиле су простор у ком сви они могу саопштавати свој понос на незнање и избор глупих делузија о друштвеним променама. Тако сами себе дефинишу као „појмароше“ – они који немају појма ни о чему, али имају врло чврст став о свему и поносно га саопштавају свуда.
Зашто људи усвајају ту делузију идеја о „Фуј партије! Фуј систем! Фуј све!Фуј дијалог!“, немерљиву глупост која чини штету сваком иоле добром друштвеном процесу?
Зато што не подносе реалност, а тек не подносе могући предлог којим се та реалност мења на боље, а делузија је лепа и лака и фино ти је са собом кад дубоко верујеш „са’ће све да буде супер, само кад нема партија“… А било би ИСТО као да одједном нестану вакцине или да одједном нестане сво знање уложено у то да су тела у Универзуму – округла (мање више) … деца умиру, а интернет не постоји… То би било.
И кад им се, љубазно и човечански укаже на делузију у коју су ушушкани својим сопственим избором, онда наравно неће да укључе мозак и прочитају чињенице него у групицама и руљицама „удри!“ по другим људима… само зато што неће да буду део делузија.
Непартијски плурализам је својеврсна зараза друштва, социјална зараза за коју се такође одавно има вакцина и име јој је – дијалог. Зашто непартијци и поносни појмароши кич – револуција НЕЋЕ дијалог? Зато што слично вакцини која гради отпорност, дијалог гради односе међу људима чињеницама, ЗАТО се зове дијалог, мора се користити чињеница и слушати да би чуо, а не да би одговорио или саопштио. Прихватање дијалога истовремено би значило добровољно одустајање од делузија непартизма и „непознатих сила“, а то је слично ситуацији да двогодишње дете које урла и бацака се по поду, само од себе одједном устане и пита „шта си оно рек’о?“ Добра вест је да има такве деце, зову се „политичке странке“, ако нису заборавили шта су и чему служе.
