У клуб је стигао на зиму 2019. године и, након нешто лошијег старта, постао је кључан играч и неко без кога је тешко замислити успехе које су црвено-бели остварили претходних година.
О Мирку Иванићу је похвално говорио и Ненад Лалатовић који је открио да његово упознавање са фудбалером није протекло најбоље.
Лалатовић је као тренер водио Иванића на почетку његове каријере када је играо за Пролетер као позајмљени фудбалер Војводине.
„Мића Иванић је један од најбољих играча које сам икад тренирао и најбољи момак. С правом је ту где јесте. С правом је у Црвеној звезди, с правом је постао легенда Црвене звезде. Ја сам га тренирао у Пролетеру. Сећам се једног тренинга где је пао у несвест. Знате зашто је пао? Пио је пуно кока-коле и по целу ноћ играо игрице. Био је онако гладан, а код мене су тренинзи тешки. Био је млад, имао је 17 година. Код мене су напорни тренинзи и њему је било мало лоше. Ја мислим: ’Кога су ми, бре, ово довели? Овај пада овде, не може издржати тренинг…“, рекао је Лалатовић приликом гостовања подкасту „Моззарт 2×45“.
Брзо је дошло до преокрета.
„Ја га убацим у једну утакмицу и кад сам видео помислим: ‘је**м ти сунце, ко је овај мали?!’. Чудо, чудо! Једном сам га ставио на клупу, убацио у игру и постао је мој миљеник. То је играч који има визију, који види решење пре него што добије лопту. После сваког доброг паса наставља кретање, усмерен пријем, све – чудо. То је данас најтеже сачувати, кад даш пас и наставиш кретање, кад дођеш из другог плана. Данас се фудбал не игра с лоптом, игра се без лопте, али у игри без лопте мораш бити спреман да би се понављао, да долазиш у те просторе. Џаба ако ја имам лопту и сад, ти се убациш, ја ти гурнем лопту. Неки кажу: ‘Браво, мајсторе, за лопту’. Ја кажем: ‘Не, стани, стоп тренинг. Не браво ти. Браво ти, јер си ме својим кретањем натерао да ја добијем ту идеју’. Јер да сам ја био статичан, ти би ми дао лопту у ноге“, објаснио је Ненад Лалатовић.
