Рачуница без основа: Јалове наде привремених власти у Приштини о интеграцији у НАТО

Тројица америчких конгресмена представили су Представничком дому иницијативу да се тзв. Косово интегрише у НАТО, а председник Србије Александар Вучић поручио је да ће се Србија борити против тих покушаја и подсетио да четири чланице Алијансе нису признале самопроглашену независност јужне српске покрајине.

Председник Вучић је поводом овога казао да је Приштина то већ радила и преко Хрватске и Албаније, које су чланице НАТО-а, кроз свој војни савез.

– Ми ћемо ускоро имати важне вежбе са њима (НАТО). Разговарамо са њима, надамо се да се то неће догодити. Борићемо се да се тако нешто не догоди. Не заборавите да постоје четири земље које су чланице НАТО, као што је пет чланица у ЕУ које нису признале Косово. Не видим како би то могло лако да прође, али да сачекамо да видимо – рекао је Вучић новинарима недавно у Панчеву.

Политиколог Огњен Гогић објашњава да Америка никад није крила да је њихова жеља да тзв. Косово једног дана уђе у НАТО, али да то тренутно није на дневном реду из многобројних разлога.

– Једна од проблематика је то што Косово нема војску, јер немају права да је имају. Имају такозване Косовске безбедносне снаге (КБС) и самим тим не испуњавају стандарде НАТО. Плус, сматрам да би се ове четири чланице, које не признају ову лажну државу, такође снажно противиле томе. Конгресмени који су представили ту резолуцију на неки начин куцају на „отворена врата“, али су то радили и ради привлачења пажње на себе, иако неко лобирање такође није искључено. Амерички званичници су отворено причали да је идеја да тзв. Косово једног дана уђе у НАТО. Међутим, то питање сада није на дневном реду и сумњам да ће се разматрати у блиској будућности, јер и НАТО мора да прође кроз одређену трансформацију, видимо да и цела Европа пролази кроз исту – објашњава Гогић, пише Курир.

Безбедносни стручњак Дризан Шаља изјавио је да споразум Косова, Албаније и Хрватске није координисан на класичан начин са свим чланицама НАТО-а, већ је настао као резултат директне комуникације између Пентагона и Лондона, што је дало „зелено светло“ за укључивање Приштине у тај формат сарадње. Шаља је навео да је војна сарадња Косова, Албаније и Хрватске део ширег концепта „војне регионализације“.

Споразум о сарадњи је, како каже, повезан са такозваним моделом „NATO 3.0“ и није настао случајно, иако је у почетку постојао скептицизам унутар Алијансе.

– Када је споразум објављен, чак и унутар НАТО-а било је скептичних мишљења зашто би се тако нешто догодило. Зато што се није догодило у преписци са свим чланицама, већ на директној линији између Пентагона и званичног Лондона који су дали зелено светло да Косово, иако није чланица Партнерства за мир, треба да буде саставни део овог споразума са две чланице НАТО-а, у билатералном споразуму, чак и трилатералном у војном аспекту. Већ имамо билатерални споразум са Албанијом, управо у случају повреде територије Косова, да се искључи из Члана 5 НАТО-а и да интервенише снагама за подршку безбедносним снагама Косова – рекао је Шаља.