Република Србија данас је успешно реализовала још једну емисију државних обвезница, уз велико интересовање америчких и европских инвеститора, а први потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали рекао је да је интересовање инвеститора за државне хартије потврда стабилности Србије.
Мали је изразио задовољство резултатом емисије, која потврђује снажно поверење инвеститора у стабилан кредитни профил и у економску политику Републике Србије, саопштено је из Министарства финансија.
– Овакво интересовање инвеститора за наше државне обвезнице нам је најбољи показатељ макроекономског успеха наше земље. Овога пута, Србија је забележила веома високу тражњу у износу од више од осам милијарди евра. У овај тип хартија инвеститори улажу када верују у дугорочну стабилност земље, што нам говори да се финансијска слика Србије у свету драстично променила током последње деценије – рекао је Мали.
Он је нагласио да је по први пут емисија реализована у три транше и у две различите валуте.
– Прва транша, у износу од једне милијарде евра, са доспећем 2031. године и купонском стопом од 4,25 одсто ће се искористити за превремени откуп обвезница које доспевају следеће године. Друга транша, у износу од 900 милиона евра, са доспећем 2038. године и купонском стопом од 4,875 одсто представља још једну у низу одрживих обвезница Републике Србије – рекао је Мали.
Како је навео, посебно је важна та зелена обвезница, с обзиром на то да ће се средства прикупљена овом емисијом користити искључиво за финансирање зелених пројеката, као што су унапређење железничке инфраструктуре, за набавку возова, пројекат београдског метроа и друго.
– Остатак прикупљених средстава кроз трећу траншу ће се такође користити за велике капиталне пројекте у оквиру националне стратегије ʹСрбија 2030 – нагласио је Мали.
Када је реч о последњој транши у износу од 1,25 милијарде долара, она доспева 2036. године, додаје се у саопштењу.
Пратећи политику активног управљања јавним дугом, Министарство финансија је данас реализовало операцију финансијског хеџинга чиме је доларску купонску стопу заменило купонском стопом у еврима од 4,66 одсто.
– Превременим откупом обвезница које доспевају 2027. године активно управљамо јавним дугом и додатно јачамо стабилност јавних финансија. Осим тога, не стајемо са пројектима за развој земље, јер они доносе још нових радних места, и даљи раст БДП-а. Посебно смо посвећени улагањима у ʹзеленеʹ пројекте који подстичу одрживи и инклузивни економски раст – рекао је Мали.
Истакао је да смо током аукције успели да смањимо цену у односу на иницијалну стопу за 30 базних поена, што је веома добар резултат у актуелним условима на тржишту капитала које карактеришу повећана неизвесност и променљиви услови финансирања.
Емисија је, како је објаснио, у складу са планираном динамиком финансирања великих инфраструктурних пројеката у Србији, а такође и у складу са пројекцијом јавног дуга, која за крај ове године износи 44,5 одсто.
– Наша пројекција ће бити испоштована. Стриктно водимо рачуна о нивоу јавног дуга јер нам је стабилност јавних финансија неопходна у актуелним светским кризама. Наш јавни дуг је на крају фебруара износио 41,5% БДП-а, што је дупло мање у односу на јавни дуг еврозоне који се креће на нивоу од око 89% – истакао је Мали.
Додао је да овом трансакцијом Република Србија додатно јача отпорност на спољне ризике и обезбеђује стабилне изворе финансирања.
– Економија Србије је данас далеко отпорнија на шокове јер се новцем, инвестицијама и реформама управља одговорно. То су ствари које су Србији пре две године први пут донеле инвестициони кредитни рејтинг. Очување фискалне стабилности, пажљиво планирање тренутка задуживања и благовремено управљање јавним дугом постају од суштинског значаја за заштиту економских интереса државе и грађана – поручио је Мали.
Он је истакао да су од почетка године земље Централне и Источне Европе на међународном тржишту емитовале обвезнице у вредности од око 60 милијарди евра.
Румунија је на тај начин прикупила осам милијарди евра уз ниво јавног дуга који је на крају 2025. године износио 59,3%, Мађарска три милијарде евра уз ниво јавног дуга на крају прошле године од 74,6% БДП-а, Пољска, 9,5 милијарди евра и дугом од 59,7% БДП-а и Словенија 2,5 милијарде евра уз ниво јавног дуга на крају 2025. године од 65,7% БДП-а, наведено је у саопштењу.
