У прва два месеца 2026. међугодишње реални бруто домаћи производ (БДП) Србије увећан је за око 1,9 одсто, што је за 0,9 процената бољи резултат у односу на исти период лане. Посматрано са производне стране, кључни извор раста били су сектори: остале услуге, грађевинарство и нето порези, док је негативан допринос потекао од индустрије.
У складу са очекивањима, Републички завод за статистику је још почетком марта потврдио претходну рану процену привредне активности за прошлу годину. Реални раст БДП-а на нивоу целе године износио је два процента – у последњем тромесечју 2,2 одсто, међугодишње посматрано, односно један проценат у односу на претходни квартал, наводи се у најновијој анализи билтена „Макроекономске анализе и трендови“ (МАТ), пише Политика.
Како истичу економисти и аналитичари, посматрано по делатностима, у последњем тромесечју 2025. најзначајнији реални раст забележен је у сектору грађевинарства – 10,6 одсто. Ипак, индустријска производња је у фебруару 2026, подвлаче у МАТ-у, незнатно смањена у односу на исти месец прошле године.
– У фебруару 2026. индустријска производња је незнатно смањена у односу на исти месец прошле године (редукција износи 0,3 одсто). Посматрано по секторима, у фебруару је међугодишњи раст остварен у прерађивачкој индустрији (1,2 одсто), а пад у рударству од девет процената и снабдевању електричном енергијом, гасом, паром и климатизацији од 1,6 одсто. У прва два месеца ове године, сва три сектора су у међугодишњем паду. Ипак, узимајући у обзир све геополитичке изазове, проблеме са пословањем панчевачке рафинерије, и тиме да је фебруар ове године у односу на фебруар 2025. имао један радни дан мање, за овакав резултат индустрије можемо рећи и да је коректан – истиче Иван Николић из МАТ-а, подсећајући да је уочљиво да је производња кокса и деривата нафте, изоловано посматрано, кључна област којој се може приписати пад прерађивачког сектора.
– Америчко санкционисање руског власништва увело је НИС у кризу (ограничено је снабдевање и прекинут континуитет производње). С обзиром на снажну повезаност ове области са осталим деловима индустрије, њен колапс има многоструке директне, индиректне и индуковане ефекте на укупну динамику прерађивачке индустрије. Охрабрује вест да је 24. марта МОЛ добио нову лиценцу америчког ОФАК-а да може да настави процес куповине НИС-а за 56,15 одсто удела „Гаспром групе”, док је одобрење за ову трансакцију продужено до 22. маја – подсећају у МАТ-у.
Када је реч о робном извозу, у прва два месеца ове године је био виши за 1,6 одсто међугодишње, док је робни увоз био нижи за 3,5 процента, међугодишње. Приближно 85 одсто робног увоза покривено је извозом, што је осетно бољи резултат у односу на годину дана раније (80,7 одсто), додају у МАТ-у. У буџету Србије је у прва два месеца ове године остварен дефицит од 70,5 милијарди динара, што је за 44,8 милијарди динара већи дефицит у односу на исти период 2025. Вредност промета робе у трговини на мало у фебруару 2026. била је за 4,6 одсто реално већа него у истом месецу лане. У јануару 2026. године просечна нето зарада номинално је међугодишње увећана за 10,2 одсто, а реално за 7,6 процената. Међугодишња инфлација је у фебруару износила 2,5 одсто. Од 27 земаља чланица Европске уније, већу међугодишњу инфлацију него Србија имало је седам земаља, од којих су највеће стопе забележене у Румунији (8,3 одсто), Словачкој (четири процента) и Хрватској (3,9 одсто).
СДИ у јануару вределе 55,3 милиона евра
Нето прилив страних директних инвестиција (СДИ), који представља разлику између прилива по основу СДИ нерезидената у Србију и одлива по основу СДИ резидената у иностранство, у јануару 2026. износио је 55,3 милиона евра. Прилив по основу СДИ нерезидената у Србију у јануару 2026. био је 135,7 милиона евра, а такође, у истом периоду, забележен је одлив по основу СДИ резидената у иностранство у износу од 80,4 милиона евра. У структури укупног прилива по основу СДИ нерезидената у Србију, који је износио 135,7 милиона евра у јануару, апсолутно доминирају власничка улагања, док је учешће дужничких инструмената било занемарљиво. Веће учешће власничких улагања у односу на међукомпанијско задуживање сматра се повољним јер камате које се плаћају на међукомпанијске кредите представљају трошак и не подлежу опорезивању, за разлику од дивиденди остварених по основу власничких улагања које представљају добит и подлежу опорезивању. Такође, треба имати у виду да, за разлику од међукомпанијских кредита, власничка улагања у пасиви не улазе у бруто дуг земље.
