Колико Европу кошта сукоб на Блиском истоку

09. април 2026. 12:23

Све више европских грађана осећају удар енергетске кризе директно на свом џепу. Скок цена горива покреће домино ефекат – од авио-саобраћаја до свакодневних трошкова и глобалних ланаца снабдевања

Поновно отварање Ормуског мореуза избило је у први план глобалних приоритета. Иако је и раније било познато да се ради о кључној транзитној рути за око петине светске нафте и течног природног гаса, тек је избијање сукоба на Блиском истоку ту чињеницу учинило опипљивом у пракси.

Док Блиски исток потресају експлозије, европско тржиште суочава се са наглим растом цена нафте и гаса, што приморава владе да хитно траже начине да ублаже последице рата који се не води на њиховој територији.

У исто време, док се припремају и примењују пакети мера, грађани широм Европе све више пажње усмеравају на један показатељ – цене горива на бензинским пумпама.

ТОЧИТИ ГОРИВО У „ПРАВО ВРЕМЕ“

Највећи шок претрпела је Немачка, где је, према извештају „Билда“, литар горива на појединим пумпама краткотрајно достигао 3 евра. У „нормалним“ околностима цене се крећу од 2,3 до 2,4 евра по литру.

У покушају да обузда цене горива које расту свакодневно Немачка је увела правило „12 сати“. Према овој мери, бензинске пумпе могу да подижу цене само једном дневно и то у 12.00 часова. Циљ је да се ограничи „дивљање“ цена и обезбеди већа транспарентност.

Како економисти наводе због комбинације више негативних фактора, актуелна криза би могла да буде подједнако тешка, ако не и тежа од оне од пре 18 година

Ову одредбу поздравило је удружење бензинских пумпи (ТИВ) истакавши да „добијају најоштрији мач који се може употребити против нафтних компанија“. Међутим, потрошачи се и даље суочавају са рекордним ценама горива. Мера немачке Владе није зауставила скок цена, већ је навела возаче да гориво точе у „право време“.

Ситуација није ништа боља ни у Северној Ирској. Према писању „Гардијана“, од почетка рата у Ирану бензин је поскупео за 19 одсто, а дизел за 35 одсто, што ове скокове сврстава међу највеће у Европи. Иначе, Северна Ирска је годинама имала једне од најнижих цена горива у Уједињеном Краљевству.

„Пуњење резервоара од 50 литара почетком априла у просеку је коштало 75 фунти за бензин и 91 фунту за дизел. Поређења ради, 28. фебруара – на дан када су почели америчко-израелски вазудшни напади на Иран – цена је износила 63 фунте за бензин и 67 фунти за дизел“, пише „Гардијан“ и у истом тексту наводи да на нивоу целог Уједињеног Краљевства цене горива настављају да расту јер нема назнака смиривања сукоба на Блиском истоку.

„У просеку, бензин је поскупео за 16 одсто, а дизел за 30 одсто од почетка рата“.

Када је реч о државама Европе, у тренутку писања текста, најскупље гориво је био у Холандији где је литар бензина коштао 2,347 евра по литру, док је најјефтиније било на Малти где се литар бензина могао купити за 1,34 евра политру.

ДОМИНО ЕФЕКАТ

Док посматрају како енергетска криза утиче на њихове кућне буџете и полако прихватају нову реалност, Европљани „варе“ информацију да ће, ако на планирани одмор крену авионом, карте бити скупље, а број летова мањи…

Оно што је коронавирус освестио, тренутна енергетска криза само је потврдила – авио саобраћај је крхкији него што смо мислили.

Раст цена горива директно погађа авио-саобраћај, што доводи до скупљих карата и, самим тим, утиче на туризам. Аналитичка фирма OAG објавила је како су глобалне цене карата у прва два месеца 2026. већ 24 одсто више у поређењу са истим раздобљем претходних година. Такође, према подацима Међународног удружења за ваздушни саобраћај, просечна цена млазног горива достигла је прошле недеље 195,19 долара по барелу, што претсавља благи пад, али је и даље више него двоструко у односу на крај фебруара.

У покушају да обузда цене горива које расту свакодневно Немачка је увела правило „12 сати“

У тренутку када гориво све више поскупљује, високе цене авионских карата утичу на потражњу од које ова индустрија живи.

Док се суочавају са егзистенцијалним претњама авио-компније једино могу да се прилагођавају тренутним околностима. У складу са тим, Јунајтед ерлајнс је најавио смањење броја летова за пет одсто, САС (Scandinavian Airlines) планира да откаже најмање 1.000 летова наредног месеца, док извршни директор Ryanaira упозорава да би та авио-компанија могла да буде приморана да откаже 10 одсто својих летова планираних за ово лето ако рат у Ирану настави да утиче на цене и снабдевање млазним горивом.

ВРЕМЕ КЉУЧНИ ФАКТОР

У околностима у којима Доналд Трамп прети Ирану „животом у паклу“, даљи раст цена је неизбежан. Колико ће последице енергетске кризе бити дубоке зависи од трајања сукоба на Блиском истоку, али чак и да рат престане преко ноћи, проћи ће доста времена док се економија не опорави од штете која је већ нанета.

Због тога економски аналитичари све чешће упозоравају да актуелна криза може бити тежа од оне из 2008. године. Како истичу, криза неће погодити само тржиште нафте, већ и ланце снабдевања, цене хране и свакодневне трошкове живота… док се инфлација више не доводи у питање.

Организација Уједињених нациа за храну и пољопривреду (ФАО) саопштила је да су светске цене прехрамбрених производа порасле у марту други месец заредом, углавном због виших цена енергије повезаних са ескалацијом сукоба на Блиском истоку. Индекс цена хране који примењује ФАО у марту је у просеку износио 128,5 поена, што је повећање од 2,4 одсто у односу на фебруар и један одсто у односу на период пре годину дана.

Како економисти наводе, управо због комбинације више негативних фактора, актуелна криза би могла да буде подједнако тешка, ако не и тежа од оне од пре 18 година.

Не треба заборавити да је свет у ову енергетску кризу ушао већ исцрпљен недаћама које су донели пандемија короне и рат у Украјини, и да је прошло доста времена док нисмо почели да ублажавамо њихове последице.

Колико ће енергетска криза бити велика и интензивна зависи од трајања сукоба на Блиском истоку. Међутим, чак и да рат престане сутра, бројни делови инфраструктуре, од производње до транспорта нафте и гаса, већ су оштећени или уништени. Обнова ће захтевати време, а европска и светска економија га нема на претек, што значи да ћемо ефекте кризе вероватно дуго осећати.