Рат на Блиском истоку од 28. фебруара 2026. године навео ме је на размишљање о свеприсутној употреби вештачке интелигенције (ВИ) у сукобима, као и о капацитетима ВИ наоружања које развијају регионалне силе попут Израела и Ирана. Шта више, слободно могу рећи да је актуелни рат заправо рат вештачком интелигенцијом, што уз руско-украјински и израелско-палестински рат, показује смер у којем ће се водити будући ратови.
Индустријске револуције и развој технологија од 19. века довели су до дигиталне револуције, а потом и до развоја високософистицираних технологија, ВИ и роботизације. Убрзани развој технологија изискује активно праћење, анализирање и прилагођавање политичких, економских, привредних, војно-технолошких, друштвених и других система једне државе новим околностима. Примери из светских ратова, трке у наоружању и развоја нуклеарних система, сајбер тероризма, високотехнолошког криминала, „дарк“ веба, приказују обим безбедносних изазова у савременим међународним околностима. Према томе, развој ВИ и дронова (беспилотних летелица) није само технолошки феномен, већ је реч о стратешком инструменту који се користи у међународним односима и ривалству глобалних и регионалних сила.
ФОТО: REUTERS/Kim Kyung-HoonРоботи и дронови
Употреба ВИ у војсци је вишеструка и користи се у анализи и обради обавештајних података, процени сценарија, припреми стратегија, извођењу борбених дејстава и логистици. Предиктивна аналитика један је од најзначајнијих елемената у припреми војних операција, због тога се користе алгоритми машинског учења помоћу којих се креирају могући сценарији, односно предвиђање догађаја. Осим тога, ВИ се користи у војној индустрији и производњи борбених средстава, посебно када говоримо о беспилотним возилима, летелицама, пловилима и роботима. У досадашњој пракси, посматрајући најразвијеније војне силе на свету попут Кине, САД и Русије, ВИ је побољшала тачност и ефиканост војних мисија, допринела је бржој обради података, прецизности и правовременом одлучивању и омогућила је предност на бојном пољу.
ВИ има значајан и обиман удео у производњи аутономних оружаних система, попут робота, дронова и пловила. Аутономни оружани системи имају способност самосталног деловања, због чега се неретко употребљавају у сложеним операцијама, посебно уколико људски надзор и усмеравање није могуће. Дронови и друга аутономна возила и пловила имају способност да обављају различите војне задатке, чиме се смањује употреба људских капацитета, повећава се тактичка предност и превазилазе се теренске препреке својствене одређеном типу терена на којем се спроводе војне активности (извиђање, дејствовање по циљевима, минирање или деминирање терена и слично).
Показало се на терену да дронови прикупљају информације у реалном времену, снимају простор који надлећу, смањују ризик за губитак обученог људства као што су пилоти, у бројним акцијама замењују знатно скупље машине и опрему и корисни су у акцијама спасавања и потраге
Дронови немају посаду, већ њима управља навигатор на даљину путем даљинског управљача или има аутономни систем вођења, било да је реч о глобалном позиционом систему (GPS) или интегрисаној навигацији и програмираној траси кретања. Комбиновано управљање је најзаступљеније и оно подразумева управљање од стране навигатора из управљачке станице и аутономно управљање, односно тзв. аутопилот. Са развојем технологије, посебно у домену микроелектронике, роботике, ВИ, сензора и слично, дронови постају софистициранији и способнији за аутономно управљање у различитим условима и наменама. Наведено је посебно приметно у војној индустрији, која је према свом развоју годинама испред цивилне индустрије и самим тим представља динамичну сферу у којој се догађа тзв. трка у развоју ВИ. О развоју дронова у војне сврхе најбоље говоре подаци према којимa више од 113 националних држава има програме развоја војних дронова, док најмање 65 насилних недржавних актера има приступ наоружаним дроновима. Од 2010. године до данас број држава које имају програм развоја дронова порастао је за око 85%. Наведени подаци говоре о значају и свеприсутној употреби дронова у војне сврхе.
Иако су се дронови првобитно развијали у војној индустрији, њихова примена последњих неколико деценија је све заступљенија у цивилном сектору. Суштина њихове употребе је замена људских капацитета и скупљих система за обављање бројних делатности у војном и цивилном сектору. Посматрано са економског аспекта, куповина, одржавање и коришћење дронова, посебно комерцијалне производње, је приступачније и повољније, а омогућава брзо и ефикасно извиђање, било да је реч о војном терену, међудржавним границама или о приватним поседима. Дакле, намена дронова првенствено је вишекратна, али се у актуелним војним сукобима у Украјини и на Блиском истоку уочава све распрострањенија употреба дронова за једнократну употребу, односно тзв. дронови самоубице, који су опремљени експлозивом и детонирају се приликом удара у мету.
ФОТО: REUTERS/Ammar Awad/File PhotoПотенцијал дронова да промене стање на терену потврђен је више пута, као што су напади на нафтна поља у Саудијској Арабији 2019. (Абкајк, Хураис) и 2022. године (Џеда) или дешавања у руско-украјинском сукобу од 2022. године, израелско-палестинском сукобу од 2023. године и израелско-иранском сукобу од 2026. године. Показало се на терену да дронови прикупљају информације у реалном времену, снимају простор који надлећу, смањују ризик за губитак обученог људства као што су пилоти, у бројним акцијама замењују знатно скупље машине и опрему и корисни су у акцијама спасавања и потраге, што су разлози све заступљеније примене у војном сектору.
Револуција на бојном пољу
Посматрајући са геополитичког аспекта, све распрострањенија употреба дронова од стране регионалних сила мења безбедносну динамику и однос снага. Интегрисање беспилотних система, уз недовољно дефинисане норме и људски надзор, повећава ризик од дестабилизације регионалне безбедности. Актуелна дешавања на Блиском истоку и на истоку Европе сведоче о све учесталијој примени малих система беспилотних летелица, који уносе револуцију на бојном пољу и ефикасно се употребљавају у склопу мањих војних јединица. Управо је пролиферација малих дронова на нивоу тактичких јединица од 2024. године довела до трансформације вођења ратова у Европи, Африци и на Блиском истоку. Предност малих дронова је цена и доступност, дакле неупоредиво су јефтинији и једноставнији за производњу. Шта више, модификоване комерцијалне дронове могуће је користити у војне сврхе, тако што су опремљени да бацају убојна средства попут мина и граната (DJI Mavic).
Најзначајнији дрон у иранском војном систему је Шахед-136. Реч је о дрону камикази, који је намењен за елиминацију задатих циљева, што се показало веома ефикасним у рату са Израелом
Израел има веома развијен војни сектор и индустрију базирану на високософистицираним системима, што омогућава неометану интеграцију ВИ у војно-безбедносне системе. У Израелу постоји више од 2300 компанија за вештачку интелигенцију, као и највећа концентрација талената за ВИ, како се наводи у студији Универзитета Станфорд.
Израел је развио вишеслојну одбрамбену структуру базирану на напредним технологијама из домена противваздушне одбране, која пружа заштиту од ракета кратког, средњег и дугог домета. Посебно треба издвојити Гвоздену куполу, систем који помоћу радара са ВИ детектује ракете кратког домета и пресреће их у ваздуху. Уз Гвоздену куполу, треба поменути „Iron Beam“, нови систем противваздушне одбране који користи енергију од 100 киловата за неутралисање непријатељских ракета и беспилотних летелица. Одбрамбену структуру Израела чине и системи Давидова праћка, THAAD, Патриот (PAC-2), Стрела 2 и Стрела 3, као и Поморски систем противваздушне одбране и Израелско ратно ваздухопловство. Системи функционишу вишеслојно и интегришу сензоре и програме базиране на ВИ и командно-контролне центре, са циљем да на ефикасан начин открију и елиминишу различите нивое претњи. Системи помоћу сензора веома ефикасно препознају стварне претње, како би се смањило непотребно коришћење скупе муниције. Дакле, ВИ помаже у детекцији непријатељских напада, доношењу правовремених одлука, циљању и гађању мета, повећавајући на тај начин ефикасност и прецизност противваздушне одбране. Ови системи своју високу функционалност показали су током масовних ракетних напада Хамаса 7. октобра 2023. године када је испаљено око 5000 ракета од којих је већина неутралисана. Са друге стране, функционалност Гвоздене куполе доведена је у питање након масовних иранских напада у периоду након 28. фебруара 2026. године, будући да нису неутралисани ракетни удари по циљевима на територији Израела. Пропусти израелске ПВО потврђени су и приликом иранског напада на реон Димоне у ком се налази нуклеарни комплекс за производњу плутонијума, кључног елемента за нуклеарно оружје.
Систем „Хароп“ и дрон Херон
Израелска војна индустрија једна је од водећих у свету у развоју беспилотних и беспосадних система заснованих на ВИ. Захваљујући томе Израел је повећао оперативну и тактичку способност својих јединица. Систем Хароп има способност да анализира радарске податке, лоцира мете и напада у домету од око 1000 км. Реч је о дрону самоубици који је Израел користио у сукобу са Палестином, а користи и сада у сукобу са Ираном. Веома развијен дрон дугог домета је Херон. Захваљујући напредним сензорима, Херон може да прикупља обавештајне податке, детектује циљеве и надзире одређени простор са висине веома прецизно, чиме доприности тактичкој предности и ефикасном доношењу одлука у реалном времену. Израел за извиђање користи и Хермес 900, беспилотну летелицу из категорије средњег домета. Реч је о летелици која се користи за извиђање, надзор и праћење циљева, са способношћу аутономног летења, анализирања података и планирања мисија. Израел помоћу ових беспилотних летелица прикупља податке о непријатељској страни, што је био случај у сукобу са Палестином након 7. октобра 2023. године и са Ираном током 2025. и почетком 2026. године.
ФОТО: Sergey Dzyuba/СhutterstockСистем за лоцирање мета Хабсора („The Gospel“), аутоматски анализира скупове надзорних података које прикупља од сателита, дронова и обавештајних података и на основу тога предлаже циљеве (складишта, објекте, положаје, командне штабове и сл). Тиме је убрзан процес проналаска мета у различитим околностима и дејствовања по истим. За означавање људских мета користи се систем Лавендер, намењен пре свега за класификацију појединаца који имају везе са Хамасом и Палестинским исламским џихадом. Израелски официри су током раних фаза ратовања доносили одобрење о бомбардовању на основу система Лавендер без детаљније провере, чиме су проузроковали убијање цивила, уништавање њихових домова и убијање чланова породице, што је наишло на критику. Зашто је ово важно? У актуелном сукобу са Ираном, САД користе алате за циљање помоћу ВИ, што им је омогућило да погоде преко 1.000 мета у Ирану током првих 24 сата рата. Употреба тих алата је упитна, будући да цивили могу бити жртве на основу тих координата и најчешће се карактеришу као колатерална штета. Треба напоменути да је у првим данима сукоба убијено на стотине цивила у Ирану, укључујући децу. Са друге стране, Израел помоћу развијених система надзора у комбинацији са распрострањеном обавештајном мрежом ефикасно и прецизно лоцира високе иранске војне и цивилне званичнике и на основу тога планира ударе у којима је погубљен и ајатолах Али Хамнеји.
Иран деценијама уназад развија завидне војне капацитете, јер је њихов режим био свестан да ће до великог сукоба са Израелом, а уједно и САД доћи. Савремена иранска војна доктрина укључује ВИ и дронове као саставни део асиметричног ратовања. За Иран који се деценијама суочава са санкцијама и технолошким ембаргом, дронови и други беспосадни системи представљају релативно јефтино и флексибилно решење за пројекцију моћи у регионалним односима. ВИ је веома значајна ставка у иранској војној индустрији, посебно у сегменту унапређивања аутономности дронова и организовање напада у тзв. ројевима, где је неопходна добра и правовремена комуникација између десетине па и стотине дронова. Спој ВИ и дронова омогућава Ирану да повећа прецизност, брзину одлучивања и да надокнади слабости у поређењу са конвенционалним наоружањем непријатељских држава. Иран је увео у употребу технолошки напредније ракете типа Фатах и Фатах-2, које имају маневарске способности у завршној фази лета, већу продорност и прецизност, што се показало у бројним нападима на Израел. Такође, треба поменути и балистичку ракету Хаџ Касем, која се први пут користи у актуелном сукобу, што има, осим практичног и симболички карактер.
Од 2010. године до данас број држава које имају програм развоја дронова порастао је за око 85%. Наведени подаци говоре о значају и свеприсутној употреби дронова у војне сврхе
Ирански „Шахед“, „Мохајер“…
Иран је развио различите типове извиђачких, ударних и камиказа дронова, од којих су напопуларнији из серије Шахед, Мохајер и Абабил. Посебну пажњу привлаче системи великог домета, будући да омогућавају масовну употребу и засићење противничке противваздушне одбране. Иранска војска је крајем 2025. и почетком 2026. године преузела велике серије нових дронова са дометом већим од 2000 километара, смањене радарске уочљивости и развијене аутономности. Најзначајнији дрон у иранском војном систему је Шахед-136. Реч је о дрону камикази, који је намењен за елиминацију задатих циљева, што се показало веома ефикасним у рату са Израелом. За разлику од крстарећих ракета, дрон Шахед-136 знатно је јефтинији и због тога се користи у масовним нападима са циљем да се преоптерети и пробије противничка ПВО. Процене су да овај дрон кошта око 20.000-50.000 долара, у зависности од опреме коју поседује, а да ракете које америчка војска користи да их обори, типа ракета ваздух-ваздух „AIM-9X Sidewinder“ кошта око 485.000 долара по комаду или ракета „AIM-120 AMRAAM“, која кошта више од милион долара. Управо то потврђује да Шахед-136 омогућава Ирану да уз ограничене ресурсе развије средство одвраћања и да промени карактер ратовања, који постаје веома скуп за непријатељску страну. Иран комбинацијом различитих система ракета, летелица, пловила и подморница активно и ефикасно блокира Ормуски мореуз, што је стратегија са глобалним последицама.
Сведоци смо убрзаног војно-технолошког развоја и свеприсутне употребе система базираних на ВИ у актуелним сукобима, што, са једне стране, мења природу ратовања, али, са друге стране, не значи аутоматски да ће неравнотежа у развоју најсавременијих система довести до бржег окончања сукоба. Руско-украјински сукоб нам потврђује наведено, а сматрам да би исто показао и потенцијални продужени сукоб Израела и САД, с једне стране, и Ирана с друге стране, мада је извесније да ће америчка администрација тражити излаз из блискоисточног геополитичкох хаоса.
