Руска свемирска агенда улази у нову фазу амбициозних пројеката, а приоритети Москве у истраживању космоса усмерени су ка фундаменталним питањима опстанка и порекла Универзума.
Како је у интервјуу за РИА Новости потврдио председник Руске академије наука (РАН) Генадиј Красников, фокус националног програма померен је ка истраживању Сунца, планети Венери, повратку на Месец и кључној мисији – потрази за траговима живота ван Земље, пише Политика.
Ови циљеви део су највећег научног подухвата у последње три деценије, покренутог кроз федерални програм „Наука”. Према речима првог човека РАН-а, Русија не намерава да буде само пуки посматрач на глобалној сцени, већ развија технолошку инфраструктуру која би требало да надмаши актуелне међународне стандарде.
– Радимо на стварању нове генерације опсерваторија које ће, по својим карактеристикама и могућностима, бити достојне замене за данас водеће телескопе ‘Хабл’ и ‘Џејмс Веб’ – истакао је Красников.
У средишту ових планова су пројекти „Спектр-УВ“ и „Милиметрон“. Ови системи биће усмерени на дешифровање порекла Универзума, детаљну анализу космичког микроталасног позадинског зрачења, као и на посматрање црних рупа и неутронских звезда. Ова научна офанзива, како наглашавају из РАН-а, представља стратешки корак ка разумевању најдубљих тајни космоса, при чему потрага за животом ван наше планете остаје један од најважнијих циљева будућих мисија.
Следећи приоритет, према речима шефа РАН, је истраживање планета. „Овде смо првенствено фокусирани на Венеру. СССР је био прва земља која је слетела на Венеру и верујемо да имамо огромно искуство, а планирали смо и мисију на Венеру. Тренутно радимо и на програму истраживања Месеца до 2036. године, са продужењем до 2060. године“, објаснио је шеф Руске академије наука.
Још једна веома важна област је соларно-земаљска комуникација, проучавање Сунца и соларног времена. „Много се ради на терену, проучава се Сунце са Земље помоћу радио-телескопа и проучава се јоносфера. Тренутно се гради читав комплекс за истраживање Сунца на Бајкалском језеру и у Бурјатији. Ово истраживање постаје све важније сваке године како расте констелација сателита. Без прогноза соларних бљескова, могли бисмо једноставно изгубити велики број сателита, а самим тим и комуникације и навигацију“, приметио је академик.
