Очи целог света уперене су на Блиски исток, а рат у Украјини не престаје, већ улази у фазу која гравитира између технолошке револуције дронова и енергетских игара великих сила
Иако је пажња светске јавности и медија у великој мери усмерена на ескалацију сукоба на Блиском истоку, рат у Украјини не само да не јењава, већ улази у своју нову, технолошки и стратешки комплекснију фазу.
Кључни сигнал да Запад не одустаје од подршке Украјини, упркос новим кризним жариштима, била је недавна посета делегације НАТО коју је предводио врховни командант савезничких снага за трансформацију, француски адмирал Пјер Вандије. Ово је прва посета Кијеву на тако високом нивоу од почетка руске инвазије у фебруару 2022. године, а њена симболика и практични циљеви указују на дубоку интеграцију украјинске војне структуре у систем Алијансе.
Украјинске власти су током ових сусрета јасно ставиле до знања да њихова земља више није само „потрошач“ западне војне помоћи, већ активни „произвођач“ непроцењиве војне стручности стечене директно на бојишту.
На самом украјинском фронту интензитет сукоба достиже своје врхунце. Председник Украјине Володимир Зеленски изнео је алармантне податке према којима је Москва у само једној седмици напала Украјину са скоро 1.550 дронова и више од 1.260 вођених авионских бомби. Напади су нарочито разорни у Одеској, Кијевској и Доњецкој области, где је цивилна и лучка инфраструктура под сталним ударом летелица типа „шахед“, „гербера“ и „италмас“.
Динамика сукоба у Украјини наставља да одређује будућу архитектуру безбедности целог света
С друге стране, украјинске снаге не остају дужне, већ систематски преносе рат на руску територију.
Руски извори потврђују да је у једној ноћи изнад њихових региона, укључујући Московску област и Азовско море, пресретнуто и уништено скоро 250 украјинских дронова. Ови удари нису насумични, те је украјински Генералштаб потврдио прецизне поготке на кључне нафтне терминале и објекте енергетске инфраструктуре Руске Федерације.
Пожари на овим објектима директно погађају способност Русије да финансира своје ратне операције, доказујући да се рат води једнако жестоко и на фронту и на економском плану.
Утицај блискоисточне кризе
Један од најсложенијих аспеката тренутне ситуације јесте начин на који рат на Блиском истоку индиректно помаже руској економији, упркос западним санкцијама.
Министар финансија САД Скот Бесент недавно је изјавио да је Вашингтон био принуђен да ублажи санкције на руску нафту која се налази на танкерима на мору. Овај потез је оправдан глобалним растом цена нафте који је изазван америчко-израелским ратом против Ирана и ударима на земље Персијског залива, што је практично паралисало извоз из тог региона.
Према америчким анализама, ово ублажавање санкција донеће Москви профит од око две милијарде долара, што је еквивалентно само једном дану руског буџета, али критичари истичу да то ипак даје преко потребну ликвидност Кремљу. Главни извозни канал за руску нафту остаје Кина, која купује скоро 100 одсто њихових залиха, док се Европска унија налази у све тежој позицији.
Шеф Руског фонда за директна улагања Кирил Дмитријев отворено је поручио да је Европска унија „на крају реда“ за руске енергенте, док Москва потписује нове уговоре са земљама попут Вијетнама. У том контексту, Украјина активно тражи нове партнере како би осигурала сопствену енергетску стабилност.
ФОТО: Shutterstock AIПолитичке тензије и дипломатски зидови
Док се војна ситуација усложњава, на политичком плану сведочимо потпуном одсуству дијалога. Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова изјавила је да се сваки сукоб завршава неком врстом формализованог споразума, али је у случају Украјине јасно алудирала на капитулацију кијевског режима као једини могући исход.
Њене поруке о „одсуству савести“ Запада и Кијева јасно стављају до знања да Москва тренутно не види простор за преговоре који би укључивали компромисе. Сличан тон стиже и из Кремља, где његов портпарол Дмитриј Песков оцењује да је Европа у тешкој позицији, неспремна за дијалог и без јасног плана како да настави финансирање рата који се очигледно одужио.
Пукотине у ЕУ
Унутар саме Европе расту тензије које додатно компликују заједнички фронт против руске војне интервенције. Полемика између Варшаве и Будимпеште достиже тачку кључања, уз оптужбе да мађарски званичници деле осетљиве информације са Москвом. Мађарски министар спољних послова Петер Сијарто оштро је одговорио пољском премијеру Доналду Туску, одбацујући оптужбе као „лажне вести“ и позивајући га на директан сусрет у Будимпешти.
Док Вашингтон ублажава санкције на руску нафту због кризе у Персијском заливу, Москва инкасира профит за своју ратну машинерију
Ове унутрашње трзавице унутар ЕУ и НАТО-а иду на руку Москви, која истовремено спроводи унутрашње реформе како би стабилизовала своје редове. Председник Русије Владимир Путин потписао је закон који забрањује протеривање странаца који су служили у руској војсци, нудећи им уместо депортације новчане казне или обавезни рад, чиме се директно подстиче ангажовање страних држављана у борбеним дејствима.
У оваквој атмосфери, где се технолошка иновација меша са енергетским уценама и дубоким дипломатским неповерењем, Украјина остаје централно поље судара интереса великих сила. Иако су очи света можда тренутно упрте у ескалацију сукоба на Блиском истоку, динамика рата у Украјини – од посете НАТО адмирала до напада на нафтне терминале – наставља да одређује будућу архитектуру безбедности и Европе и целог света.
