Сукоб на Блиском истоку утицао је на скок цене нафте и гаса и унео панику на светска тржишта. Због тога се не поставља питање да ли ће Србија осетити последице, већ када
Уски морски пролаз између Омана и Ирана, који повезује Персијски и Омански залив, широк тек нешто више од 30 километара на најужем делу, претворен је у једну од најопаснијих тачака по светску економију. Ормуски мореуз носи петину светске поморске трговине нафтом и значајан је пролаз за испоруку течног природног гаса.
Према подацима америчке администрације за енергетику, кроз Ормуз сваког дана прође нешто више од 20 милиона барела нафте дневно, односно око 20 одсто светског извоза нафте. Исто тако, кроз овај мореуз пролази око 30 одсто светског извоза течног природног гаса. Када се на тој тачки појави претња блокадом, последице се не задржавају у региону – оне се моментално преливају на берзе широм света.
ФОТО: REUTERS/Stringer/File PhotoКомбинација напада и страха
Док се сукоб на Блиском истоку продубљује и постаје све неизвеснији, тржишта су реаговала брже од дипломатије. Цена нафте Брент, према оценама економских стручњака, прети да достигне цену од преко 120долара по барелу, што је значајан скок у односу на ситуацију од пре месец дана. Целу причу прати највећи скок цене Брент нафте у једном дану у последње четири године. Такође, катарска компанија „QatarEnergy“ обуставила је рад у својим ЛНГ постројењима, што утиче на објекте који снабдевају око 20 одсто глобалног тржишта течног природног гаса.
„Када се догодила нафтна криза 1973. године, тада је цена једног барела с три долара скочила на 12. Дакле, четири пута. Сада је цена барела 80 долара с тенденцијом да иде до 120 долара“, економиста Љубодраг Савић
У покушају да умири тржишта, Организација земаља извозница нафте (ОПЕК) поручила је да ће повећати своју дневну производњу од априла за 206.000 барела.
Међутим, аналитичари упозоравају на то да уколико Ормуски мореуз не буде оперативан, ове додатне количине неће бити довољне да се задовољи тржиште.
Иран је комбинацијом напада и страха учинио мореуз практично празним.
Најмање четири танкера су погођена, а саветник врховног команданта иранске револуционарне гарде рекао је да ће Иран „напасти и запалити сваки брод који покуша да прође“.
У овом тренутку пажња је посебно усмерена на Азију јер, према проценама, чак 82 одсто сирове нафте и других горива, која пролазе кроз Ормуски мореуз, иде ка азијским потрошачима. Због тога би управо азијска тржишта била најпогођенија у случају прекида снабдевања. На посебном удару јесте Кина, која је највећи појединачни купац енергената из тог дела света.
20 одсто светског извоза нафте иде кроз Ормуски мореуз
Кина на удару
У којој мери се стабилност Ормуза одражава на читав свет за Српски недељник Компас објашњава економиста Љубодраг Савић.
– То ће свакако озбиљно погодити светску економију, али пре свега кинеску јер она највећи део својих потреба за нафтом добија преко Ормуског мореуза. То је опасно и за остатак света јер ће га увући у рецесију несагледивих размера. С друге стране, тренутни проблем пружа прилику Руској Федерацији, јер уколико ово потраје, то ће произвести још већи проблем с гасом. То значи да ће транспортни трошкови бити већи, да нафте можда неће бити, да ће њена цена још више скочити. Све ће то утицати на трошкове свих производа – објашњава Савић.
ФОТО: Printscreen/TV TanjugСавић скреће пажњу и на то да се свет са сличном ситуацијом већ сусретао.
– Када се догодила нафтна криза 1973. године, тада је цена једног барела с три долара скочила на 12. Дакле, четири пута. Сада је цена барела с тенденцијом да иде до 120 долара. То ће свакако довести до поремећаја на финансијским тржиштима у смислу да ће се цео свет наћи у проблему. Неизбежна последица јесте инфлација, а последица инфлације – повећање референтних каматних стопа. Све је то затворен круг који ће произвести проблеме у највећем делу света. Нико неће бити поштеђен.
„Моја је идеја да нађемо мере како да субвенционишемо у наредних месец дана, јер не смемо да пустимо да нам цена нафте подивља“, председник Србије Александар Вучић
Актуелна ситуација неминовно се прелива и на Србију. Зато се не поставља питање да ли ћемо њене последице осетити, већ када.
– Релативно брзо. Ми већ сада осећамо последице шире глобалне кризе. У овом тренутку је изузетно тешко предвидети конкретне последице и њихову размеру, осим што је потпуно јасно да ће бити проблема – истиче Савић.
ФОТО: REUTERS/Mohammed AtyПредседник Србије Александар Вучић недавно је изјавио да Србија не сме да дозволи да цене нафте и гаса на њеном тржишту „подивљају“ услед сукоба у Ирану, најавивши да ће донети мере тим поводом.
– Моја је идеја да нађемо мере како да субвенционишемо у наредних месец дана, јер не смемо да пустимо да нам цена нафте подивља – рекао је председник Србије и додао:
– Ми сада долазимо у немогућу позицију. Ако се ово настави, сви у Европи ћемо имати буквално пакао.
Главни економиста Европске централне банке (ЕЦБ) Филип Лејн истакао је за Фајненшел тајмс да би продужетак рата на Блиском истоку могао да доведе до наглог раста инфлације у зони евра и да успори економски раст.
Претходне анализе ЕЦБ-а показују да би трајни скок цена нафте, какав се већ примећује, могао да повећа инфлацију за око 0,5 процентних поена и смањи раст за 0,1 процентни поен.
ФОТО: REUTERS/Dado Ruvic/Illustration//File PhotoСвет улази у нову фазу
Економиста Љубодраг Савић у разговору за наш лист наводи да решење за Европу ипак постоји.
„Све што се тренутно дешава је лоше, али добра последица овога би могло да буде да Европа схвати да не може да функционише без Русије. Русија има све – и нафту и гас. И све је то јефтиније, ближе и ефикасније. Али, наравно, постоји проблем Украјине. Можда само Америка данас може да води аутономну политику јер имају све и могу да раде шта хоће.“
Кључна непознаница остаје трајање сукоба. Ако је реч о краткотрајној епизоди, тржишта би могла да се стабилизују као и после претходних шокова. Међутим, уколико се рат продужи, свет би могао да уђе у нову, непознату фазу.
