Равноправност мушкараца и жена у пракси је најбоље потврдила Сњежана Мутић из Новог Града.
У Одбрамбено-отаџбинском рату раме уз раме са својим саборцима провела је непуне четири године и стекла статус борца прве категорије.
Са 18 година Сњежана Мутић придружила се санитету 4. батаљона Прве новоградске бригаде и ту остала до окончања рата. Наглашава да су њени саборци увек били коректни према њој као жени.
– Никад нису ни једног момента мене одвајали да сам ја женско или да сам мање вредна него они. Увек сам била у рангу са њима – каже Мутићева.
Сњежанини саборци након више од 30 година сећају се храбре болничарке.
– Све похвале о њој, не знам како да објасним и да кажем да је била више него најборац – додаје Рајко Дмитрашиновић.
Млада, полетна, неустрашива, а Република Српска јој је увек била на првом месту. Стога се трудила да увек буде међу првима.
– Ја сам могла све и да не спавам 24 сата, да не скидам чизме по пет дана, спавам обучена. Углавном створили смо Републику, борили смо се – наводи Мутићева.
Након окончања рата удала се и живи у Залужанима код Бањалуке. Остварила се и као мајка, поносна је на сина Николу.
Након што је неколико пута оперисана, остала је и без посла, али је то није обесхрабрило да уз подршку породице храбро корача кроз живот.
