Министар спољних послова Марко Ђурић изјавио је данас да га брине укидање одређених рестриктивних мера Европске уније према режиму Аљбина Куртија и Приштини указујући да је недовољан притисак међународне заједнице, као и да Приштина то може да протумачи као сигнал и охрабрење да настави са потезима које повлачи према Србима. Шеф спрске дипломатије је рекао да не разуме чиме је то оправдано и чиме је влада Аљбина Куртија заслужила тако нешто у условима у којима, како каже „затеже своје потезе“, посебно у условима у којима прогони пре свега Србе, али и остале мањинске заједнице.
– Недовољан је притисак међународне заједнице. Недовољни су ти кораци, јер је очигледно да Куртијев режим наставља. И оно што је моја бојазан сада је да укидање тих рестриктивних мера Куртијев режим може једино да протумачи као сигнал да је у реду то што ради, као охрабрење да се настави тај положај. А нарочито то не ваља у условима у којима они најављују да ће према Србима почети да примењују закон о странцима по коме би Срби постали странци на свом тлу, у српској земљи, уколико немају папире такозване Републике Косово и могу да буду протерани – рекао је Ђурић на ТВ Прва.
Министар је подсетио да се у северном делу Косовске Митровице налази једини српски универзитет, са 10.000 студената, уз људе који су на њему запослени, да у српском систему функционише 256 школа, у којима раде многи који су регистровани у централној Србији.
– Онда имамо још један други проблем. На Косову и Метохији се годишње рађа значајан број новорођених беба српске националности, али још већи број беба српске националности са Косова и Метохије се рађа у централној Србији, јер мајке труднице одлучују да оду до Врања, до Ниша, до Београда да се породе. И сад та деца која су рођена у централној Србији по накарадном практично етношовинистичком приступу Куртијеве владе, бивају третирана као странци од стране Куртијеве владе – рекао је министар.
Он је указао да таква врста острашћености није ни демократска, ни европска и да се томе морамо супротставити у међународној арени. Додао је и да би волео да постоји више разумевања за позицију Србије у Бриселу. Ђурић је нагласио и да се енергично противи војном савезу Хрватске, Албаније и Приштине.
