Прво светско дубоко геолошко одлагалиште, смештено у близини нуклеарне електране Олкилуото, почиње са радом ове године
„Сматрам да је нуклеарни отпад миноран проблем у поређењу са глобалним загревањем. Радије бих имао буре нуклеарног отпада у свом дворишту него термоелектрану на угаљ код комшије“- Џејмс Лавлок, британски научник, проналазач и еколог.
Данас нам долази Мика. Молим те да у кући имамо чварака, ајвара и знаш да воли гурабије. Добро, добро, шта си се узбудио, као неко мало дете. Жене су увек у праву. Тако је бар говорио мој ћале. „Finnair“ слеће тачно на време, покупићу га на аеродрому, само да није застој, мисли ми се слажу једна на другу као оригами. Нисмо се видели од претходне конференције у Хелсинкију када сам као гост држао предавање о радиоактивном отпаду. Непомично се обрадовао кад ме је угледао, као оловни војник. Таквог га памтим, антитеза мене, помислих. Његове прозирно ледено плаве очи упијале су слике Београда, ћутке кроз прозор кола. Тишина белих ноћи као да се са њим доселила, немајући намеру да оде. „Kautta Ukon!“ (тако ми Бога). Овде се све променило! Наједном се поларна светлост измигољила из његовог излизаног ранца уловивши га у нити неконтролисане среће. Добио сам посао из снова, нећеш веровати, а тело му задрхти као да плута у фригидаријуму. Шта, шта, причај, горео сам од нестрпљења. Радим у Онкалу као нуклеарни инжењер на процесу оптимације одлагања истрошеног нуклеарног горива. Да ли верујеш, могуће је све оно о чему смо још пре петнаест година уз „сахти“ (традиционално сеоско пиво зачињено клеком) дискутовали. Коначно одлагалиште, Свети грал! Грозница неверице ме тресе као кад сам у другом разреду основне школе на рекреативној настави добио и овчије и мале богиње у исто време. Да ли си знао да „Onkalo“ на финском значи мала пећина, шупљина или скровиште? Не, знам да је прво светско дубоко геолошко одлагалиште, смештено у близини нуклеарне електране Олкилуото и да почиње са радом ове године. Да, а изградња је један од најкомплекснијих инжењерских подухвата на свету, пројектован да издржи тектонске промене и ледена доба, и безбедно чува отпад најмање 100.000 година. Знао сам да налет његове страсти не желим прекинути, треперави тренутак кад човек постаје догађај. Знао сам и да ја морам уложити део страсти и дипломатских вештина да објасним Ивани зашто каснимо. Скренули смо на оближњи паркинг, умало да ударимоу рампу. Одлагалиште је уклесано у два милиона година стар гранит, који је изузетно стабилан, настави он, необазирући се. Тунели се налазе на 430–450 м испод нивоа мора. Ова дубина је изабрана јер је стена тамо најкомпактнија, са минималним протоком подземних вода. До сада је ископано преко 10 км тунела, а укупна дужина ће током деценија рада достићи око 50 км. Постоји и централни спирални тунел за возила и три вертикална окна за вентилацију, особље и транспорт материјала. На самој површини изнад тунела изграђена је фабрика у којој се врши роботизовано паковање радиоактивног отпада у канистере пре него што се спусте под земљу.
Изградња одлагалишта за нуклеарни отпад један је од најкомплекснијих инжењерских подухвата на свету, пројектован да издржи тектонске промене и ледена доба, и безбедно чува отпад најмање 100.000 година
И наравно, зна се тачна локација сваког канистера, зар не? Да они се смештају у рупе, које се буше вертикално у поду хоризонталних тунела, свака дубине осам метара и пречника 1,75 метара. Размак између рупа износи девет метара да би се спречило прегревање стене услед топлотне енергије коју емитује истрошено нуклеарно гориво. На све се мислило. Читао сам да Онкало има три система баријера, јел то тачно? Да, конструкција има три нивоа заштите. Имао сам утисак да сад долазимо до његовог омиљеног дела. Истрошено гориво се ставља у ливено гвожђе, које се затим облаже дебелим слојем бакра који је отпоран на корозију. Затим се сваки канистер у својој о рупи за одлагање окружује блоковима бентонитне глине која бубри у додиру са влагом и тиме спречава продор воде до канистера и штити га од мањих померања стена. На крају, након попуњавања, тунели се затрпавају мешавином глине и стене, а улази се затварају масивним бетонским чеповима. Који су били највећи изазови градње, радознало упитах? Највећи изазов је пронаћи делове стене без микропукотина. Чак и кроз најтврђи гранит може проћи мала количина подземне воде, што би током хиљада година могло изазвати корозију. И техника бушења је била комплексна. За тунеле су се користиле минималне и усмерене количине експлозива, а за рупе масивне ротирајуће главе са дијамантским или челичним резачима, слично као код метроа. Какав је профил стручњака ангажован, помислих на наше коначно укидање мораторијума. Компанија „Posiva Oy“ која управља одлагалиштем директно запошљава око 90 до 100 стручњака. То су махом експерти из области геологије, нуклеарне физике, машинства, хемије и инжењерства заштите животне средине. Поред стално запослених, пројекат у сваком тренутку ангажује око 100 екстерних сарадника, консултаната и истраживача и приближно 150 грађевинских радника који раде на проширењу тунела и изградњи постројења за енкапсулацију. Имамо и део за истраживање и развој где геолози и хидролози који континуирано прате стабилност стена и подземних вода у преко 50 истраживачких бушотина. Процењује се да ће током пуне оперативне фазе следећих 100 година Онкало генерисати око 500 до 550 радних места годишње у Финској, што ће имати директне и индиректне ефекте на економију. Је ли, а како ћемо објаснити у далекој будућности људима да је то место опасно? Ни сам не знам зашто сам поставио то питање, као да је облак ситничавости заузео мој рацио. Након што се све запечати, локација треба да изгледа као обична шума без икаквих ознака које би привлачиле пажњу. То се зове пасивна безбедност, ако ниси знао. И друго конструкција мора да издржи тежину будућих глечера. Занемех постиђено. Макар нисам глуп, ако верујемо Фројду, помислих. Добро, добро није баш све ишло глатко. Регулаторно тело је више пута одлагало издавање употребне дозволе јер је захтевало додатне податке о дугорочној отпорности бакарних канистера на корозију. „И само две огреботине запослених током фазе ископавања тунела“, изусти гласом као да дува у Рог од брезове коре. Знаш, ја заговарам фински модел комуницирања са грађанима у погледу српског нуклеарног програма. Климну главом, као да се то подразумева. Мораш још да схватиш да су становници општине Еурајоки где се Онкало налази заправо највеће присталице пројекта. Имали су право вета, ништа им није наметнуто, питали су се. Захваљујући порезима од нуклеарних постројења постали су једна од најбогатијих општина у Финској. Ми сматрамо да је дубоко одлагање најморалније решење. Не можемо га будућим генерацијама оставити у привременим складиштима на површини. Touché! У том тренутку сетих се речи филозофа, теолога, лекара, хуманисте и нобеловца Алберта Швајцера да етика није ништа друго до страхопоштовање према животу. Сетих се и Иваниног намрштеног лица кад год бих закаснио на ручак. Кренули смо. Упалио сам радио.
„На скривено те водим место, између планина и мора, где горски ветар пева песму…“
ФОТО: Компас/Илустрација
