Србија до 2029: Јавне финансије на чврстом темељу

Док светску економију потресају геополитички сукоби, инфлаторни притисци и неизвесност тржишта, државни план предвиђа умерен привредни замах, контролисано задуживање, висока улагања и очување макроекономске равнотеже у наредне три године

Премда су још крајем маја у Београду почеле летње температуре, Владa Србије је „некако с пролећа“ усвојила Фискалну стратегију за период 2027-2029. година. Кључни фискални документи најчешће се поклапају с годишњим добима, па тако ребаланс буџета обично долази током јесени, а предлог буџета за наредну годину почетком зиме. Прелаз из пролећа у лето обично је повезан са Фискалном стратегијом. Премда буџет долази са зимом, за многе кориснике буџетских средстава тада обично долази пролеће.

Ипак, Фискална стратегија је основни документ макроекономске и фискалне политике државе и представља средњорочни оквир за планирање буџета. У основи, то је кровни документ економске политике владе, заснован на Закону о буџетском систему Србије. Овај документ је водич у доношењу буџета за следећу годину и садржи индикаторе и пројекције за наредне две године (укупно трогодишњи период). Стратегија садржи  главне макроекономске политике, индикаторе, процене и прогнозе и циљ јој је да обезбеди дугорочну одрживост јавних финансија и поштовање основних и посебних фискалних правила.

Србија ће у погледу висине фискалног дефицита и јавног дуга бити у оквиру општих фискалних правила, што је знак стабилних и одрживих јавних финансија

Кључни елементи фискалне стратегије су:

• Макроекономске пројекције: процене кретања БДП, инфлације, потрошње, спољнотрговинске размене.
• Фискални оквир сектора државе: планирани укупни јавни расходи, јавни приходи, ниво буџетског дефицита и кретање јавног дуга.
• Фискална правила: циљеви и ограничења у погледу учешћа јавног дуга и дефицита у БДП, те издатака за пензије и плате у јавном сектору.
• Преглед кључних јавних инвестиција и приоритетних инвестиционих пројеката: преглед капиталних пројеката и државних улагања.
• Фискални ризици: преглед и анализа главних фискалних ризика, државне гаранције, јавна предузећа, енергетика.
• Пројекција управљања јавним дугом: главница, камата, пројекција кретања јавног дуга, финансијски ризици.

Нацрт фискалне стратегије утврђује Министарство финансија, Фискални савет као независно тело даје мишљење на нацрт које се односи на реалистичност, кредибилитет, садржај, пројекције и фискална правила, а затим тај нацрт Влада усваја и објављује у „Службеном гласнику“. Фискална стратегија за период 2027-2029. усвојена је на Влади Србије 4. јуна 2026. године.

Укратко ћемо представити Фискалну стратегију, њене кључне елементе, садржај, процене, предлоге и пројекције. Табела 1 послужиће нам као увод о најважнијим статистикама и кретањима.

ФОТО: Компас

Напомена: Извор података за табелу јесте Нацрт фискалне стратегије за 2027. са пројекцијама за 2028. и 2029. годину

Прво што се може закључити јесте да ће стопа раста БДП у 2027. бити релативно висока као резултат инвестиција и улагања у велику изложбу ЕКСПО 2027, а да ће затим стопа раста у наредне две године почети да опада, али ће се ипак задржати на релативно високих 3,5% и 3,7% раста. Фискални дефицит наставиће да се смањује током 2028. и 2029. а путања јавног дуга такође бележи благи пад. Србија ће у погледу висине фискалног дефицита и јавног дуга бити у оквиру општих фискалних правила, што је знак стабилних и одрживих јавних финансија. Ниво буџетског дефицита и јавног дуга показује умерен ниво са тенденцијом даљег побољшања ових показатеља. Ово је утолико значајније што ће Србија у оквиру ЕКСПО 2027 имати врло висок ниво инвестирања и јавних улагања.

Премда буџет долази са зимом, за многе кориснике буџетских средстава тада обично долази пролеће

Јавни приходи, као и јавни расходи настављају тренд смањивања свог учешћа у БДП, а нарочито треба истаћи тенденцију постепеног смањивања удела јавних расхода у БДП. Јавне инвестиције нешто су ниже него претходних година, али са нивоом учешћа од преко 6% у БДП показују да ће се висок ниво инвестирања (као залога раста БДП, побољшања животног стандарда и наставка услова за раст и развој) наставити и у наредним годинама. У погледу фискалних показатеља и нивоа јавних инвестиција, Србија спада у неколико земаља Европе са најповољнијим економским кретањима. Стопа инфлације ће упркос Заливском рату и рату у Украјини постепено опадати и биће на врло ниских 3-3,4% са тенденцијом успоравања. Стога можемо закључити да макроекономске пројекције указују на фискалну стабилност, пад нивоа јавног дуга, умерени привредни раст и опадајућу инфлацију.

Ако сада желимо да нешто детаљније анализирамо структуру прихода и расхода (пре свега из угла издатака за пензије и плате у јавном сектору као кључних фискалних ризика и као сидра на којима се држи стабилност јавних финансија), од помоћи ће нам бити прегледна Табела 2.

ФОТО: Компас

Извор: Нацрт фискалне стратегије за 2027. са пројекцијама за 2028. и 2029. годину

Анализом табеле можемо закључити: прво, долази до умереног пада јавних прихода и то смањивањем пореских и непореских прихода. Смањење пореског и непореског оптерећења може се позитивно одразити на подстицај запошљавању и привредном расту; друго, кључни расходи за плате и пензије благо смањују своје учешће у БДП и, што је најважније, остају у оквирима дефинисаних посебних фискалних правила. Наиме, учешће пензија креће се у оквирима фискалних правила 10% – 10,5% БДП, док се учешће издатака за плате у јавном сектору креће у нивоу до 10% БДП.  Будући да својом висином и нефлексибилношћу могу да угрозе јавне финансије, овакво кретање највећих буџетских расхода у наредне три године важан је показатељ кредибилитета фискалне политике, позитивно утиче на задржавање високог инвестиционог рејтинга и смањује ризике који би потенцијално могли да угрозе одрживост јавних финансија у средњем року. Колона која се односи на расходе за камате и главницу показује да су ти износи релативно високи и да упркос мањем уделу јавног дуга у БДП у односу на земље ЕУ, постоје више камате и терет отплате јавног дуга је приближно на истом нивоу као у земљама ЕУ. О томе држава мора да води рачуна у будућности, опрезно управљајући јавним дугом, рочном структуром, роковима доспећа отплата, нивоом каматних стопа и односом домаће и стране валуте у укупном дугу. Свакако, позитиван је тренд умереног смањења терета јавног дуга (нешто више у 2028. и нешто мање у 2029. години).

ФОТО: Компас/Илустрација

Фискална стратегија садржи листу најважнијих инвестиционих пројеката који се финансирају у оквиру буџета у трогодишњем периоду. На тој листи су: ЕКСПО Београд 2027, изградња ауто-пута Појате–Прељина, реконструкција и модернизација пруге Београд–Ниш, пројекат мађарско-српске железнице, брза саобраћајница Нови Сад–Рума, деоница ауто-пута Београд–Зрењанин, саобраћајница Рума–Шабац–Лозница, изградња инфраструктуре (канализационе и за одлагање чврстог отпада), национални стадион и многи други пројекти. У Прилогу 4 Стратегије, дат је попис 42 пројекта чија је вредност појединачно већа од 20 милиона евра, што је, свакако, побољшало транспарентност извештавања о трошковима и укупној вредности инвестиција.

Апсолутни приоритет државних улагања јесте реализација Специјализоване светске изложбе. 1) У оквиру овог пројекта је изградња ЕКСПО комплекса (сајамски простор, изложбени павиљони), саобраћајно повезивање (пруга Земун поље–аеродром). Други пројекти по структури су:  2) саобраћајна и друмска инфраструктура (железница,  Моравски коридор, Дунавски коридор). 3) енергетски сектор и Зелена транзиција (реверзибилне хидроелекетране, обновљиви извори енергије, инвестиције у преносну мрежу, потребе у вези европског Механизма за прекогранично усклађивање цена угљеника – SVAM). 4) пројекат „Чиста Србија“ (канализациона мрежа и постројења за пречишћавање отпадних вода у општинама широм Србије, Београдски метро, са нешто успореном динамиком улагања, улагање у војну опрему, авиони Рафал и друге потребе Војске Србије).

Наводимо још два важна макроекономска индикатора: 1) салдо текућег рачуна и 2) стопу незапослености.

ФОТО: Компас

Извор: Нацрт фискалне стратегије за 2027. са пројекцијама за 2028. и 2029. годину и процене ММФ-а о кретању стопе незапослености у периоду до 2029. године

Дефицит текућег рачуна јe под контролом упркос значајним инвестиционим активностима. Салдо рачуна ублажавају приходи од дознака, туризма и активности у области информационе технологије. Прилив СДИ (стране директне инвестиције) очекује се на нижем нивоу у наредном периоду (на нивоу од око 3,6% БДП), док је у претходним годинама био изнад 5% БДП. Овај пад СДИ, без сумње, делом је и последица политичке нестабилности и студентских протеста који стварају климу извесне несигурности, што свакако не охрабрује стране инвеститоре. У наредном периоду први пут ћемо имати ситуацију да ниво СДИ није довољан да покрије дефицит текућег рачуна, што значи да ће Влада морати да појача извозне напоре и да побољша спољнотрговинску конкурентност уколико не жели да порасте ниво задуживања у иностранству. Стопу незапослености је незахвално прогнозирати, али се не очекују значајније промене на тржишту рада, мада има процена да су достигнуте горње границе запошљавања домаће радне снаге и да је Србији потребан нови економски модел раста. Кретања на спољноекономском сектору и у сектору тржишта рада, носе извесну дозу макроекономских ризика у наредном трогодишњем периоду.

Кључни фискални ризици који утичу на фискална правила и на стабилност јавних финансија могу се груписати у три основне групе фактора:

1) реализација крупних инфраструктурних и капиталних пројеката;

2) ризици у енергетском сектору;

3) макроекономска кретања и ризици.

Реализација пројеката у оквиру ЕКСПО 2027. носи ризике због величине издатака, високих трошкова, кратких рокова завршетка пројеката и могућег пробијања трошковних и расходних оквира. Неки од тих јавних расхода имају нееластичан карактер и не могу се смањивати, чак ни уколико дође до смањивања фискалних прихода или непредвиђених екстерних шокова који су у претходном периоду били врло изражени.

У енергетском сектору фискалне ризике носе проблеми које имају предузећа у електроенергетском систему (Србијагас, ЕПС, ЕМС, ЕДС, у вези са ценом енергената и великих инвестиција за одржавање система, као и потенцијалних гаранција државе), почетак примене Механизма за прекогранично прилагођавање угљеника (SVAM), што ствара трошкове за ЕПС и домаћа извозна предузећа, санкције НИС-у уз могућу продају МОЛ-у као и раст цена нафте на светском тржишту услед рата САД и Ирана.

Како смо већ нагласили, у макроекономском сектору извесне ризике носе: успоравање привредне активности, пад СДИ, благи раст дефицита текућег биланса и извесна успоравања на тржишту рада. Ови ризици су врло умерени и не би требало да битније утичу на стабилност финансија, бар не до краја 2029. године.

Фискална стратегија до 2029. године јасно потврђује опредељење Владе за очување макроекономске и фискалне стабилности у условима високе геополитичке неизвесности

Екстерни шокови делимично су садржани у енергетском сектору, потенцијалном расту каматних стопа на међународном тржишту, успоравању привреде у Еврозони (што може смањити прилив СДИ и извоз српске привреде), као и раст цена сировина и хране на светском тржишту поред раста цена нафте и гаса. Иако је Влада одложила примену фискалних правила до 2029. године, сви кључни показатељи су у границама општих и посебних фискалних правила о чему смо у тексту већ писали.

Фискална стратегија до 2029. године јасно потврђује опредељење Владе за очување макроекономске и фискалне стабилности у условима високе геополитичке неизвесности. Пројектована путања којом се предвиђа смањење јавног дуга на 43,9% БДП-а и контрола дефицита на 2,5% до краја посматраног периода постављају јавне финансије на одржив курс. Кључни изазов у наредним годинама неће бити само одржавање ових бројчаних показатеља, већ ефикасно управљање ризицима – пре свега кроз зелену транзицију, прилагођавање ЕУ механизмима попут SVAM-а, и екстерне шокове. За грађане и привреду то значи предвидивост у пословању и заштиту од непредвиђених трошкова. Најважнији испит за Стратегију биће успешна реализација великих државних инвестиција, уз очување животног стандарда. Ако бисмо хтели да закључимо, онда можемо рећи да предлог Фискалне стратегије носи одрживост јавних финансија и благи пад јавног дуга, умерени привредни раст, значајне и уравнотежене развојне пројекте и заштиту економске стабилности од спољних шокова.